Beograd - Maratonska trka mačke i miša, odnosno Narodne banke i poslovnih banaka potpuno je neizvesna jer su banke sve dovitljivije u ponudi kredita građanima, uprkos tome što centralna banka sve više zateže monetarnu politiku. O ishodu te trke ekonomisti u Srbiji su podeljeni. Većina ističe da NBS gubi trku sa bankama jer ne postoje tako tvrde monetarne mere kojima bi centralna banka prevashodno "ukinula" ideje banaka i suzbila tražnju za pozajmicama. Kada se tome doda i činjenica da su banke već počele da šteluju podatke o plasmanima koje šalju centralnoj banci, lako se zaključuje ko za sada vodi u trci.


Lepi glasovi i ponuda

Jedan od do sada neviđenih marketinških poteza na ovim prostorima pokrenula je veoma dovitljiva grčka EFG Jurobanka, koja redom poziva građane na kućne telefone i nudi im povoljne kredite. Lepi glasovi sa one strane žice izvinjavaju se građanima što ih uznemiravaju, ali i nude brze keš kredite od 800 do čak 10.000 evra. Rok otplate je od 12 do 72 meseca. Efektivna kamatna stopa je zelenaška - 17,48 odsto, ali se kredit odobrava za sedam do 10 dana od podnošenja zahteva. Suma koju banka odobrava zavisi od visine mesečnih primanja, rata ne sme da bude preko 30 odsto plate, a za preko 4.000 evra podnosiocu zahteva je neophodan žirant koji mora biti u srodstvu i koji mora da ima platu ne manju od zajmoprimca. Tako, na zaradu od 30.000 dinara može da se uzme kredit od 5.200 evra na 72 meseca, a rata je 101 evro.

Takav nametljiv način ponude kredita samo je početak žestokih marketinških kampanja banaka u kojima su, prema iskustvima iz drugih zemalja, najagresivnije banke iz Grčke. Jer, sličnu monetarnu politiku imala je i ta zemlja zbog prezaduženosti građana. Takva situacije je značajno suzila prostor grčkim bankama da plasiraju pare, ali je i maksimalno razvila njihove marketinške veštine.


Novac i konopac

Evo jednog primera, da bi plasirala i oplodila višak novca, jedna banka iz Grčke, u kojoj je tržište bankarskog sektora već bilo podeljeno, a građani u kreditima "do guše", smislila je neviđenu promociju keš-kredita. Ta banka, znajući da su građani prezaduženi i da sa ostatkom od mesečne plate ne pokrivaju čak ni najosnovnije potrebe, a kamoli školovanje dece ili neki drugi iznenadni trošak, deponovala je na već otvoren račun gotovo svakog građanina Grčke nekoliko hiljada evra. Zatim je telefonom pozivala kućne brojeve potencijalnih klijenata sa pričom: "Naša banka je odlučila da vam gotovo pokloni 5.000 evra.

Banka je na račun, koji smo otvorili na vaše ime, već deponovala novac. Ovaj kredit, koji vam nudimo u narednih nekoliko meseci, veoma je povoljan. Glavnicu ne morate da vratite, na vama je samo da redovno plaćate mesečnu kamatu". Takvu primamljivu ponudu prihvatili su, nažalost, najzaduženiji građani. Uz otplatu prethodno uzetih kredita, a uz taj novi, upali su u najopasniju zamku iz koje su izlazili samo oni koji su prodavali tek kupljene nekretnine ili automobile da bi izmirili obaveze.

Građani Srbije, sa druge strane, nisu toliko zaduženi kao Grci, ali treba istaći podatak da svaki zaposleni građanin duguje bankama po 740 evra. Prema podacima centralne banke, dinarski plasmani građanima mesečno rastu za oko pet odsto, odnosno šest milijardi dinara, dok devizni rastu za 3,1 odsto, odnosno 27,3 miliona evra. Ako se nastavi tim tempom, čega se i pribojava NBS, prevelika lična potrošnja, odnosno inflacija odneće pobedu, a samim tim i banke.

Izvor