Medicinske posledice osiromašenog uranijuma
Dr. Helen Kaldikot

30. oktobra 1943, stariji naučnik Menhetn projekta – S-1 Izvršni odbor na temu "Upotreba radioaktivnih materijala kao vojno oružje" – u pismu upućenom Generalu Lesliju Gruvsu, postulirao je da će inhalacija uranijuma biti praćena "bronhijalnom iritacijom koja sledi u roku od nekoliko sati do nekoliko dana"… Produkti koji emituju beta zračenje bi mogli doći u gastrointestinalni trakt putem zagađene vode, hrane, ili vazduha. Iz vazduha bi dospele na sluzokožu nosa, bronhije grla, itd. Stomak, slepo crevo i rektum, gde sadržaj ostaje duže vremena nego drugde će najverovatnije oboleti. Moguće je pretpostaviti da može doći do stvaranja čireva i perforacija creva za kojima sledi smrt.…" I tako dalje.

Kao da su opisivali neka akutna medicinska oboljenja koje su iskusili veterani Zalivskog rata nakon izlaganja osiromašenom uranijumu, OU, koji sad zagađuje bivša bojna polja Zalivskog rata i Balkana – i u stvari jesu, iako OU ima pola radioaktivnosti gore opisanog prirodnog uranijuma.

OU je u stvari uranijum 238, ono što ostane pošto se fisioni element uranijum 235 izvuče iz rude i koristi kao gorivo za oružje i nuklearne reaktore. 700,000 tona ovog odbačenog radioaktivnog materijala se akumulirano prošlih 60 godina širom Sjedinjenih Drzava dok američka vojska nije otkrila da je vredan. Gotovo dvaput veće gustine od olova, prolazi kroz oklop tenkova kao vruć nož kroz buter. Pošto je bio besplatan i u velikim količinama, meci i granate od osiromašenog uranijuma bi bile jeftine za prizvodnju. Ali uranijum 238 ima opasne osobine. On je piroforičan, bukne u plamen kada pri velikim brzinama pogodi tenkove. Vatra oksiduje uranijum, i do 70% se pretvara u mikroskopske aerosolizovane čestice koje mogu dospeti u male plućne kanale gde mogu ostati mnogo godina.

Zato što uranijum 238 i njegovi produkti raspadanja emituju i alfa i beta zračenje, kao karcinogeni mogu ošteti ćelije pluća, kostiju, bubrega, prostate, creva i mozga izazivajući rak u tim organima, kao što je zaključeno posle pregleda uranijumskih radnika u SAD, koje je sprovelo Ministarstvo Energije. Posle inhalacije se rastvara i prenosi iz pluća u druge organe, uključujući jetru, salo i mišiće. Na kraju se izlučuje kroz bubrege gde, pošto je teški metal, dovodi do nefritisa, hronične bolesti bubrega. Proučavanjem veterana iz Zalivskog Rata je pronađeno da izlučuju uranium 238 u svom urinu i semenoj tečnosti. Procenjeno je oko 300,000 US veterana bilo izloženo inhaliranom osiromašenom uranijumu.

Za decu u Iraku – gde je preko 300 tona OU u upotrebljenim granatama i aerosolizovanom prahu ostalo iza Saveznika – je javljeno da imaju veći procenat malignosti i urođene nakaznosti nego što je normalno. Slični izveštaji dolaze iz bolnica iz Bosne i sa Kosova, dok neka proučavanja dece Američkih veterana izgleda da pokazuju veći nego normalan procenat urođenih mana.

Ministarstvo Energije Sjedinjenih Država je nedavno priznalo da je kontaminirani uranijum preradjen iz vojnih reaktora izmešan sa "čistim" OU u fabrici "Paducah Gaseous Diffusion" u Paducahu, Kentaki. Ovaj kontaminirani uranijum sadrži tragove neptunijuma, plutonijuma i uranijuma 236 – elemenata koji su hiljadama puta karcinogeniji nego sam uranijujm.

Uranijum 238 ima poluživot od 4,5 milijardi godina, dok neptunijum 237 i plutonijum 239 koji su mnogostruko karcinogeniji od uranijuma, imaju poluživote od nekoliko stotina do nekoliko hiljada godina. Znači, Irak, Kuvajt, Bosna i Kosovo su kontaminirani karcinogenim radioaktivnim elementima zauvek. I zato što je latentni period kacinogeneze – vreme inkubacije malignosti, od 5 do 50 godina, skoro je sigurno da su malignosti koje su uočene na Nato trupama i "mirotvorcima" koji su služili na Balkanu i kod Američkih vojnika i njihovih saveznika koji su služili u Zalivu, kao i civila koji žive u tim zemljama, samo vrh ledenog brega.

Reference: Britanska & Evropska štampa
Pentagonovi dokumenti
Podaci o raku kod radnika sa uranijumom u postrojenjima Sjedinjenih Država

Izvor