Čačak - Od kada je 1982. u sastavu Hemijske industrije "Prvi maj" počela da radi fabrika lateksa, koja je građena po engleskoj licenci, jedina tog tipa na ovom delu Balkana, u Čačku su u opticaju kontroverzne spekulacije o uticaju ove fabrike na životnu sredinu.
Nadležni i rukovodstvo preduzeća, lociranog na oko kilometar vazdušnom linijom od centra Čačka, u to vreme tvrdili su da su strahovanja bez osnova, s obzirom na to da se radi o bezbednoj proizvodnji i strogim merama sigurnosti koje se primenjuju u fabrici. Svoje tvrdnje potkrepljivali su i činjenicom da su u PKS Lateksu radili vrhunski inženjeri i hemičari, ali i proizvodni radnici koji su posedovali sertifikat za takvu vrstu proizvodnje. Osamdesetih godina prošlog veka PKS Lateks je bio jedan od vodećih izvoznika iz ovog dela Srbije i, zahvaljujući činjenici da se nije kuburilo sa novcem, remonti postrojenja su rađeni redovno i u skladu sa svetskom standardima propisanim za proizvodnju zasnovanoj na opasnim, zapaljivim i eksplozivnim sirovinama, kao što je butadien, gas koji se koristi u proizvodnji lateksa, zamena za tutkalo, prirodni lepak za drvo koji je od osnivanja proizvodila HI "Prvi maj".
Čak i u vreme sankcija početkom devedesetih, PKS Lateks je izvozio na zapadno tržište. Naime, rukovodstvo, na čijem se čelu, još od vremena kada je fabrika bila u izgradnji, do danas nalazi Bratislav Anđelić, nekadašnji savezni poslanik i funkcioner SPS, osnovalo je u Nemačkoj, Rumuniji i Bugarskoj sestrinske firme koje su uz veliku proviziju plasirale proizvod ove čačanske fabrike na tržište Zapadne Evrope, a za koje u Nezavisnom sindikatu PKS Lateksa, kažu da su Anđelićevo vlasništvo.
Upravo jedna od tih sestrinskih firmi HLC iz Frankfurta, u decembru 2002. privatizovala je PKS Lateks po, kako u sindikatu tvrde smešno maloj ceni od 80.000 evra, kada i počinje agonija ove firme zahvaljujući kojoj se o ovoj fabrici sve češće govori kao o potencijalnoj ekološkoj opasnosti po grad, ali i širu okolinu.
U međuvremenu, PKS Lateks HLC je napustio deo inženjerskog tima, nagomilali su se dugovi koji su dostigli visinu od milion evra, investicije predviđene kupoprodajnim ugovorom kasne, milion evra predviđenih za sprovođenje socijalnog programa ni dan danas nije uplaćen, rasprodaju se specijalne cisterne za transport sirovina i gotovih proizvoda, počinju štrajkovi. Ali što je najtragičnije, i na šta u poslednje vreme upozoravaju bivši i sadašnji radnici, izostaje obavezni remont, koji je prema njihovim tvrdnjama poslednji put rađen 2002.
Bez obzira na zakonske odredbe koje su jasne i nedvosmislene, kada je reč o ovakvim fabrikama visokog ekološkog rizika, uprkos upozorenjima još uvek niko ne reaguje, a kako kažu u preduzeću -morao bi. Jedan bivši inženjer PKS Lateks HLC konstatuje da je prosto nezamislivo da se u ovakvoj fabrici već nekoliko godina za redom ne radi remont koji je obavezan svake godine. Takođe je iznenađen i izostankom reakcije nadležnih, s obzirom na to da se radi o rezervoarima za skladištenje butadijena pod visokim pritiskom, izuzetno zapaljive materije, bez obzira na agregatno stanje, zbog čega je propisano i obavezno atestiranje ventila, cevi, zaptivaka i ostalih delova rezervoara. Kao svojevrstan apsurd sagovornik Danasa i Čačanskih novina navodi i činjenicu da PKS Lateks HLC, nema svoju vatrogasnu jedinicu koja bi u slučaju bilo kakvog incidenta prva reagovala, "ali kada se u obzir uzme činjenica da preduzeće nema ni referenta za zaštitu na radu, iako zakon to jasno propisuje, onda je jasno kakvo je stanje u fabrici".
Zaposleni i bivši radnici tvrde da je u poslednje tri godine dva puta došlo do incidenta u fabrici PKS Lateks HLC, o čemu se ništa nije moglo čuti u javnosti, ali da je zahvaljujući pravovremenoj reakciji i sigurnosnoj liniji sprečena tragedija. U slučaju havarije na cevovodu ili rezervoarima u kojima je smešten butadijen, kako kažu stručnjaci, gas koji curi i gori bi, slično napalmu, trošio ogromnu količninu kiseonika. Na drugoj strani, budući da se u neposrednoj blizini nalazi hemijska fabrika "Prvi maj", a nešto dalje tankovi i skladište "Jugopetrola", po oceni stručnjaka posledice havarije u PKS Lateksu HLC bi bile nesagledive.
Sve ovo, ali i nepoštovanje kupoprodajnog ugovora u delu koji se odnosi na investiciono ulaganje podstaklo je Udruženje manjinskih akcionara i sindikat Nezavisnost da pokrenu inicijativu poništaja privatizacije ove čačanske firme. Međutim, uprkos uveravanjima koja su dobili od direktora Republičke agencije za privatizaciju, da će zahtev za produženje roka za obavezno investiranje koji je Anđelić već treći put podneo agenciji, biti odbijen, rok je produžen do 31.avgusta ove godine. Manjinski akcionari i sindikalci tvrde da iza svega stoje politički i lični interesi pojedinaca iz aktuelne i bivše vlasti, koja je privatizovala ovo preduzeće. U međuvremenu na velika medijska zvona Anđelić je promovisao početak montaže nove fabrike kupljene u Sloveniji, a za šta kako kažu u Odeljenju za urbanizam opštine Čačak, ne postoje nikakve dozvole ni saglasnosti, iako direktor PKS Lateks HLC tvrdi suprotno.
Uprkos upozorenjima stručnjaka, još uvek izostaju reakcije nadležnih, od lokalne, preko republičke, do protivpožarne inspekcije čačanskog SUP. Čačani koji žive u blizini ove fabrike, koji godinama upozoravaju na štetan uticaj PKS Lateks HLC na životnu sredinu, tvrde da poslednjih godina više strahuju, nego u vreme NATO bombardovanja, kada su svi u Čačku molili Boga da nekome ne padne na pamet da bombarduje ovu fabriku.

Aleksandar Arsenijević