Iako u senci svakodnevnih političkih dešavanja, i uvek "važnijih stvari", u svetu se danas obeležava Dan zaštite šuma. Kod nas, jedino je Zavod za zaštitu prirode Srbije organizovao predavanje i promotivne aktivnosti kojima je obeležen ovaj dan, kao i Svetski dan zaštite vode, koji se "slavi" 22. marta svake godine. Beograd se često predstavlja kao jedna od "najzelenijih" prestonica Evrope sa brojnim šumama. Međutim, građani ne uživaju u tim blagodetima, a zbog razbacanog smeća, neuređenih i neosvetljenih staza, ponekad ih i namerno zaobilaze. Istovremeno, nesavesni zagađuju ili seku šume kojima su potrebne decenije da izrastu. U Beogradu se, inače, pod upravom države nalazi 16. 970 hektara šuma, a JP "Srbijašume" održava i površinu od 17. 000 hektara, koja je u privatnom vlasništvu.

- Najveći problem su privatni posedi. Ljudi često nekontrolisano i neplanski seku drveće, ali mi ništa ne možemo da učinimo po tom pitanju. Trenutno nema većih problema, ali čim se vreme bude prolepšalo više će se graditi, pa očekujemo i nedozvoljenu seču - kaže Aleksandar Vasiljević, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i direktor Uprave za šume.

U glavnom gradu se najčešće bespravno gradi i nedozvoljeno seku drva u Lisičjem potoku, ali je podjednako loše stanje i u Lipovačkoj šumi koja se pretvara u gradsku deponiju. Iz šumskog gazdinstva kažu da ne mogu da očiste dovoljno brzo koliko građani mogu da zagade šumu. Jedno od najposećenijih izletišta Beograđana, Košutnjak, u nešto boljem je stanju, u velikoj meri zahvaljujući građanima koji svake godine učestvuju u akciji "Očistimo Košutnjak"

- Beograd kao metropola, nažalost, mora da podnese žrtvu i da egzistira sa manje zelenih površina nego što bismo želeli da ih bude. Tu su uvek i sugrađani koji ne samo da ne vode računa o šumama, već ih svesno svojom nemarnošću uništavaju - kaže Maja Radosavljević iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

U Srbiji je pod šumama 2,4 miliona hektara, što je 27,3 odsto ukupne površine zemlje. Po tim podacima, nalazimo se u grupi zemalja bogatih ovim resursom, ali bogati smo siromašnim šumama, koje se nekontrolisano eksploatišu, uz minimalna ulaganja. U proteklih 20 godina, procenat obnove šuma smanjen je za 80 odsto, a sredstva koja se izdvajaju dovoljna su tek za deseti deo realnih potreba.

- Ove godine imamo budžet od 140 miliona dinara. To je veliki novac, ali na žalost, nedovoljan. Prošlogodišnji dug je 20 miliona, 70 miliona ide tehničkim službama, tako da nam ostaje 50 miliona dinara za sve ostale poslove i potrebe - rekao je Vasiljević.

Plan Uprave za šume, ali i JP "Srbijašume" koje upravlja sa 90 odsto državnog šumskog fonda je da se pošumljenost sa sadašnjih 27, poveća na 44 odsto, uz godišnji prirast šuma od dva miliona kubika.

Izvor