Oko 400 sakupljača kartona, stare hartije, akumulatora, zarđalih šporeta i drugih odbačenih predmeta odlučili su da se udruže i jedinstveni pokušaju da reše socijalno i zdravstveno osiguranje. Oni traže da im se sredstvima od Poreza na dodatu vrednost, koji se obračunava kada prodaju otpad, plaća osiguranje.

Udruženje se sprema da izabere organe, a svoje namere su već pismeno prosledili Ministarstvu finansija.

Omer Pašić, član Udruženja sakupljača sekundarnih sirovina, ima petoro dece. Kao većina sakupljača, živi na Stočnom trgu i prehranjuje porodicu prodajom kartona i stare hartije.

- Kad bi se taj porez prebacio u naše osiguranje, mogli bismo kao ostali ljudi da idemo kod lekara i čekamo penziju. Ovako smo uboga sirotinja. Radimo od pet ujutro do kasno u noć. Kilo kartona kad prodamo vredi tri dinara i 20 para. Dnevno može da se zaradi od 200 do 300 dinara. Nekada su dozvoljavali da isprskamo malo karton s vodom da bude teži, ali više ne može. Neće da ga kupe -kaže Pašić.

Osman Balić, osnivač organizacije „YuRom centar“, kaže da se u Srbiji sakupljanjem i prodajom otpada bavi oko 45.000 ljudi.

- Broj onih koji se bave sakupljanjem otpada stalno raste, a svi ti sakupljači otpada su nevidljivi za društvo. Oni prolaze ulicama i ljudi ih ne primećuju. Ne znaju da su to veliki radnici i uboga sirotinja. Udruženje želi da se Porez na dodatu vrednost, koji se obračunava prilikom prodaje kartona, ukine odnosno usmeri ka plaćanju njihovog zdravstvenog i socijalnog osiguranja. To je ekonomski izvodljivo. Svi ti ljudi nisu prijavljeni ni na listu Nacionalne službe za zapošljavanje, a velika većina nema zdravstvene knjižice - tvrdi Balić.

Ljilja Milovanović napominje da je unosnije prodavati, akumulatore, stare šporete i drugu gvožđuriju, jer kilogram košta oko šest dinara.

- Po zgradama i kućama se raspitujem se za stare stvari, a moj rođak dođe da ih pokupi. Zaradimo mesečno jednu platu - kaže Ljilja Milovanović.

Izvor