Vranje - Raščinjeni sveštenik Goran Arsić oglasio se u nedeljniku „Novine vranjske“ s tvrdnjom da su dvojica od četvorice dečaka, koji su pre nešto više od tri godine optužili vladiku Pahomija za bludne radnje i pedofiliju, svojevremeno hteli da izvrše samoubistvo. Jedan od dečaka je čak sa dve ručne bombe došao kod Arsića, koji je jedva uspeo da ga odvrati od paklenog nauma da se osveti vladici za seksualno zlostavljanje.

„Bio sam paroh u Vrtogošu kada je u parohijski dom sav utučen i ogorčen došao R.S. Uznemiren i uplašen ispričao je da ga je vladika Pahomije zlostavljao krajem decembra 1999. godine. U torbi je imao dve ručne bombe. Rekao je da ide kod vladike da mu se osveti. Pitao sam ga da li je bio u policiji i sudu, a on mi je odgovorio da nije. Dečak je tada imao 17 godina. Jedva sam ga ubedio da ne ode u eparhijski dom i baci bombe na vladiku Pahomija“, ispričao je Goran Arsić.


Planirao osvetu

Bivši sveštenik Arsić rekao je i to da je maloletnog R.S. tri dana sa sobom vodio po parohiji. Tada se dečak primirio i odustao od osvete.

„Nas sedmoro smo svedočili na sudu o onome što su nam deca ispričala. Kao čovek, roditelj i sveštenik ne mogu da zaboravim dečije suze dok su pričali šta im se sve dešavalo. Crkveni sud vladike Pahomija pokušao je da nas zaplaši, ali bezuspešno. Pred Bogom, svojom savešću i pred narodom u Vranju i okolini, kao običan, grešan čovek, kao roditelj i sveštenik, znam jedno: apsolutno verujem dečijim suzama“, rekao je Arsić.

Zbog svedočenja u korist oštećenih dečaka, bez posla i na ulici ostali su bivši jerej Goran Arsić i đakoni Vladimir Savić i Milorad Milosavljević. Osveta vladike Pahomija stigla je i monahinje Jovanu Stanković i Nadu Ćerilić, koje su u Eparhiji vranjskoj postale nepoželjne.

Monahinje su pod pritiskom napustile Vranje i jedno vreme boravile u Eparhiji niškoj. Čim je izbila afera, one su se hrabro oglasile.


Prognane monahinje

„Manastir Svetog Nikole trebalo je da zaživi kao duhovni centar, a nas nekoliko sestara je bilo tu da da održava crkvu i novoizgrađeni konak. Od samog početka, na našu veliku radost, oko manastira su počela da se okupljaju najpre deca iz komšiluka, a potom i druga deca - sadašnji i budući bogoslovi, koji su pomagali oko manastirskog imanja“, ispričale su monahinje.

Posle izvesnog vremana, monahinje su primetile da deca više ne dolaze na liturgiju. Kada su ih upitale zbog čega više ne dolaze, dečaci su počeli da im se poveravaju.

„Priča dece je bila potresna i na sve nas je ostavila snažan utisak. Deca su pričala svoje lične tragedije. Za nas nije bio potreban nikakav istražni postupak ili utvrđivanje činjenica jer su to sve dobra deca. Ona nemaju nikakav razlog da blate bilo koga, a kamoli crkvu u kojoj će uskoro da služe. Njihov pretrpljeni bol izbijao je iz svakog njihovog stava, govora, srca“, tvrdile su monahinje.

Monahinje su rekle i to da su dvojica dečaka bili na ivici samoubistva i da su deca počela sa poverenjem da dolaze kod njih, uplašena pretnjama da će im biti ukinute stipendije, ukoliko ne povuku izjave date u vranjskom SUP-u.


Podrška deci

„Dale smo podršku deci da istinu, bez obzira koliko ona bolna bila, treba da iznesu do kraja. Svesne smo koliko je ovo bolno i nekome možda neprihvatljivo, ali smo čvrsto uverene da je istinito. Optužbe da se neko i nešto ruši, nerealne su iz razloga što su i deca, i mi deo Hristove Crkve, i kao takvi, nelogično je da uništavamo ono čega smo i sami deo. Rane su rane i treba ih lečiti, a ne skrivati, jer u suprotnom, ozdravljenje je nemoguće“, saopštile su Jovana i Nada.

Izvor