Beograd - Pre oko dve nedelje na romsko naselje u Ulici Tošin bunar 159a bačen je Molotovljev koktel. Naprava je zapalila jednu od "kuća", sklepanu od dasaka, stiropora i papira. Stanovnici od kojih su neki u ovom nehigijenskom naselju sa svojim porodicama više od dvadeset godina od tada žive u strahu, a da bi se zaštitili od eventualnih novih napada organizovali su "noćne straže".

- Milicija dođe i ode, a napadače niko ne može da uhvati. Zato smo organizovali noćne straže - kaže sedamnaestogodišnji učenik srednje Grafičke škole, ne želeći da se predstavi.
Predstavnici vlasti, kaže on, ne zalaze u naselje. Došli su samo jednom da popisuju barake, kaže naš sagovornik, ne krijući nezadovoljstvo što javnost pokazuje interesovanje za život Roma u nehigijenskim naseljima "samo kad se dogodi neki incident".
Njegovoj mlađoj braći i sestrama, a ima ih šest, koji su se vrzmali oko izbi, naglo interesovanje javnosti za život u naselju kao da prija, jer se osećaju kao da su jako važni. Viču kako napadači nose crne majice, onda da ne znaju kako izgledaju, ali da je najbolje da pričamo s "predsednikom", odnosno predstavnikom naselja, objasnili su stariji, u opštini Novi Beograd.

- Ne trebaju nam novine, ni milicija. Super živimo - kazao nam je ironično predsednik kada je čuo o čemu želimo da razgovaramo, upravo se vraćajući sa kioska gde je potražio dnevne novine.
Elvere Muja, poreklom iz Peći, sa sedmoro dece uzrasta od devet do 23 godine u Ulici Tošin bunar živi već petnaest godina.
- Nikad nismo imali ovakve probleme. Deca se plaše, ne mogu noću da spavaju. Od vlasti nikakvu pomoć nikad nismo dobili - priča Elvere.
Idemo po kante - glasio je njen odgovor na pitanje od čega porodica živi.

Većina stanovnika romskog naselja na Bežanijskoj kosi, gde mnogi žive decenijama, poreklom je sa juga Srbije. Kažu da ih niko nikada nije napadao, ali ih Molotovljevi kokteli bačeni na susedno naselje brinu.

- Živim ovde od 1978. i nikada ni ja, niti moja porodica nismo doživeli maltretiranje. Predstavnici vlasti dolazili su ovde poslednji put pre dve godine, ali nikakvu pomoć od njih nismo dobili - rekao je Danasu Abedin Bajrami.

Ramadan Džemailović priča kako je jedan od njegovih sinova odličan učenik, ali da država "nema razumevanje i hoće da ukine socijalnu pomoć". Navodi da je većina Roma u naselju islamske veroispovesti, da su članovi islamske zajednice, ali da ne idu u džamiju.

- Nije važna vera, važno je kakav si čovek - kaže Džemailović.
Stanovnici kažu da uglavnom žive prodajući kartone, a na pitanje da li u naselju izbijaju požari, kažu retko, "proletos se jedan zapalio ali on je bio na bensedinima".

Na pitanje, šta misli imaju li oni koji bacaju molotovljeve koktele na Rome neko ideološko ili političko opredeljenje, odgovara da ne zna.

- Ne znam da li su oni za neku stranku, mislim da nisu. Mislim da oni duvaju lepak - kaže on.

Romi s Bežanijske kose kažu da s komšijama koji žive u obližnjim soliterima nikada nisu imali problema. Čuli su za najave Skupštine Beograda da će se stanovnici nehigijenskih naselja raseljavati u takozvane socijalne stanove, ali o tome govore s nevericom. Neki dovikuju, neka "Bogdanović ide u socijalni stan, mi više volimo ovde".
- I Milošević nam je obećavao stanove pa ništa nije bilo od toga. Zašto smo išli pre petnaest godina peške s juga Srbije pred Skupštinu Jugoslavije - pitao se jedan stanovnik.