Globalno zagrevanje je dovelo do toga da prosečna temperatura u najvećim evropskim gradovima tokom poslednje tri decenije poraste za dva stepena Celzijusa, stoji u najnovijem izveštaju Svetskog fonda za zaštitu prirode (WWF).

Ako se ništa ne preduzme kako bi se emisija štetnih gasova smanjila, naš kontinent će u budućnosti sigurno izgledati poput prave pustinje, upozorili su naučnici.

Svetski fond za zaštitu životne sredine navodi da temperatura u gradovima od Lisabona do Londona i od Rima do Stokholma raste mnogo brže nego što se do sada predviđalo, naročito u poslednjih pet godina. Glavni krivac za to je emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte poput ugljen-dioksida, koji se u atmosferu ispušta sagorevanjem uglja, gasa i goriva iz automobila. Zbog toga će, tvrde stručnjaci, Evropljani sve češće biti suočeni sa velikim toplotnim talasima i sušama.

- Zabeležen je vrlo značajan porast temperature tokom leta u većini gradova. Globalno zagrevanje znači da će se taj trend nastaviti, a najugroženiji će biti stanovnici velikih gradova - rekla je Imogen Zethoven iz WWF-a.

Rast temperature ne znači samo veći broj prespavanih noći pored otvorenog prozora, već i ozbiljne zdravstvene probleme kojima će biti izloženi najstariji i najmlađi. Veća potrošnja energije za klima-uređaje će samo pogoršati stvar jer se električna energija uglavnom proizvodi sagorevanjem fosilnih goriva. WWF je pozvao članice Evropske unije da pod hitno smanje emisiju ugljen-dioksida i investiraju u alternativne vidove energije, kao što su solarna energija i energija vetra, jer će u suprotnom najveći evropski gradovi postati “nepodnošljivi za život”.

Zbog rasta temperature na udaru će se prvo naći basen Sredozemnog mora, što će pogoditi dva glavna izvora zarade - poljoprivredu i turizam. Ekstremno topli dani i manjak kiše tokom leta rezultiraće većim brojem šumskih požara, smanjenim poljoprivrednim prinosima i slabijim turističkim rezultatima. Istovremeno, turisti sa severa Evrope više neće imati potrebu da idu na letovanje na Mediteran, jer će iste uslove imati i u svojim zemljama.

Prema podacima iz Brisela, veličina ugrožene površine na Mediteranu iznosi 300.000 kvadratnih kilometara gde živi 16,5 miliona stanovnika. Da podsetimo, u toplotnom talasu pre dve godine vrućine su odnele 20.000 života u Francuskoj i čak 40.000 u Italiji, uglavnom stare i bolesne osobe.