Iz Bagdada se izveštava da je izvršen napad na šiitsku džamiju Barata u tom gradu, u trenutku kada su vernici izlazili iz nje, posle molitve petkom.

Novinske agencije javljaju da su napad izvršila dva bombaša samoubice.

Ubijeno je najmanje 50 ljudi, a gotovo 160 je ranjeno.

U jednom izveštaju se navodi da je jedan bombaš samoubica uspeo da uđe u džamiju pre nego što je detonirao eksplozivnu napravu, dok je drugi detonirao bombu ispred džamije.

Džamija Barata je jedno od najvažnijih šiitskih svetilišta u Bagdadu.

Njen imam je član parlamenta i, kako ističu dopisnici, važna ličnost u najvećoj šiitskoj stranci u Iraku.

Iračko ministarstvo unutrašnjih poslova u četvrtak je upozorilo da bi tokom molitvi petkom moglo da dođe do novih napada na džamije.

Godišnjica invazije

Ovog vikenda navršava se tri godine od invazije Iraka.

Zemlja tu godišnjicu dočekuje u atmosferi političke i bezbednosne nestabilnosti.

Na političkom planu ni 4 meseca nakon izbora Irak nema vladu, jer politički predstavnici tri verske i nacionalne zajednice nikako da o tome postignu dogovor.

U središtu spora je aktuelni premijer i mandatadar za sastav nove vlade Ibrahim al Džafari, kandidat koalicije stranaka šiitskih muslimana.

On odbija da se povuče i mandat za sastav vlade prepusti nekom drugom iz te koalicije, iako nije u stanju da obezbedi podršku stranaka sunitskih muslimana i Kurda.

Irački predsednik Džalal Talabani rekao je u razgovoru za BBC da spor oko vlade predstavlja najveću pretnju političkoj stabilizaciji njegove zemlje.

Kada je reč o bezbednosti, Irak se ne treću godišnjicu invazije i zbacivanja Sadama Huseina suočava sa pretnjom građanskog rata između šiitskih i sunitskih muslimana.

Predsednik Talabani ne slaže se sa onima koji proicenjuju da je taj rat već počeo:

"Ne bih mogao da kažem da ovo već jeste građanski rat, ali ako se sukobi nastave onda će dovesti do građanskog rata.

No, u ovom trenutku to nije slučaj. Napetost između šiita i sunita je realnost. Tome je doprinela invazija stranih boraca predvođenih Abu Musabom al Zarkavijem, vođom al Kaide u Iraku. On ubija šiite gde god može, ne obazire se ni na džamije, ni na škole. Svakoga dana imamo automobile bombe. On kao da vodi rat za uništenje šiita."

Predsednik Talabani je u razgovoru za BBC rekao da ipak oseća da je njegova zemlja oslobođena od najgore diktature.

Naglašava da su stranke i mediji slobodni te da država više ne kontroliše ekonomiju.

Neostvarene nade

Uprkos svemu tome, nade Iračana da će svrgavanje Sadama Huseina označiti početak boljeg života nisu se ostvarile.

Um Mustafa radi kao frizerka u Bagdadu.

Prošle godine, na godišnjicu početka rata, Um je govorila za BBC o svom životu. Sada kaže da su se u međuvremenu stvari pogoršale.

"Najpre, izgubili smo automobil kojim je moj suprug taksirao, i on je ostao bez posla. Prošle godine bila sam trudna, ali sam na porođaju izgubila sina, verovatno zbog iscrpljenosti. Na nogama sam po ceo dan. Imam dvoje dece. Ćerka, kao sve petnaestogodišnjakinje, želi novu odeću i mnoge druge stvari, ali para nema. Išla je u gimnaziju, ali više je ne puštamo, isuviše je opasno zbog otmica. Sin ide u osnovnu školu i svaki dan molim boga da ga sačuva. Jedan dan ga šaljem u školu, drugi ostaje kod kuće".

Um Mustafa, frizerka iz Bagdada, žali se i na skupe namirnice:

"Što se mene tiče, iako imam samo 36 godina, izgledam kao da mi je 50. Svaka kost me boli, toliko sam iscrpljena. Struje nema, nekada smo koristili sopstveni agregat, ali više nema goriva. Prošle godine je goriva bilo više i bilo je jeftinije. Isto je i sa hranom - uglavnom spremam najprostija jela, na primer pržene krompiriće, jer je hrana svakim danom sve skuplja".

Na obnovu Iraka, od završetka rata, potrošeno je više od 15 milijardi dolara, što je tek delić obećane svote.

Iako je najveći deo tog novca utrošen u obnovu infrastrukture, struje i dalje nema dovoljno, a voda je zagađena i nije za piće.

Strane kompanije koje su uprkos rizicima odlučile da rade u Iraku, četvrtinu novca predviđenog za neki projekat troše na sopstveno obezbeđenje.

Nasilje je gore nego ikada.

Proteklih sedmica, svakodnevno je u proseku ginulo 75 Iračana - tri puta više nego početkom 2004. godine.

Nade da će pobuna početi da jenjava su se izjalovile.

U 2005. godini bilo je više od 31000 pobunjeničkih napada - godinu dana ranije bilo ih je 26500 hiljada.

Uz to, posle napada na hram u Samari, naglo je poraslo međuversko nasilje.

Jedino opada broj američkih žrtava, jer se američki vojnici mnogo manje kreću po Iraku.

Mnogo hvaljeni izbori održani su pre više od tri meseca, ali nova vlada, uprkos snažnim pritiscima Vašingtona i Londona, još nije formirana, a mogućnost da Irak sklizne u haos građanskog rata je sve veća.

Izvor