Beograd - Školovanje u Srbiji je iz godine u godinu skuplje, a u narednoj školskoj godini samofinansirajući studenti će morati da plate od deset do čak 50 odsto više nego prethodne godine. Studenti Arhitektonskog fakulteta školarinu za godinu dana platiće 240.000 dinara, studenti Građevinskog fakulteta 85.000, Elektrotehničkog od 60.000 do 80.000, Fakulteta političkih nauka, zavisno od smera, od 75.000 do 90.000 dinara, a budući veterinari 100.000 dinara. Nešto jeftinije je školovanje na Mašinskom fakultetu, gde školarina košta 30.000 dinara, na Učiteljskom 60.000, na Fizičkom 45.000, a na Geografskom 55.000 dinara. Uprave fakulteta ovakve odluke najčešće pravdaju skupim sredstvima za praktičnu nastavu i reformom obrazovanja prema kojoj ima mnogo manje teorije, a više prakse.

- Mi smo najdalje odmakli u reformi nastave koja se sada kod nas zasniva na projektima i praktičnom radu. Na vežbama je zasnovano više od 30 odsto nastave i to mora da ima drugačiju cenu. Savremenost diže cenu proizvoda, a ulaganje u diplomu Arhitektonskog fakulteta je kao i u ulaganje u proizvodnju. Mi nismo socijalna nego obrazovna ustanova. Fakultet koji ne naplati realnu cenu studiranja gura ruku u neku kasu gde za to nema pravo i novac se vadi iz fondova koji nisu za to planirani - rekao je Marko Savić, prodekan za nastavu na Arhitektonskom fakultetu.







Vladimir Dimitrić, član Izvršnog odbora Studentske unije Srbije zadužen za studentski standard, kaže da njihova organizacija mora odgovoriti na nove cene školovanja i da neće sedeti skrštenih ruku.

- Čuli smo za enormno visoke školarine i svakako nećemo ostati ravnodušni. Izrazićemo nezadovoljstvo, a da li će to biti organizovani protesti ili neki drugi način - još ne znamo. Problem je u tome što trenutno ne postoji neko telo koje bi razmatralo odluke fakulteta o visini školarina i u tom delu postoji neka vrsta anarhije. Nadamo se da će se tome brzo stati na put i da će se što pre konstituisati takva tela - kazao je Dimitrić.

Loša vest šokirala je ionako finansijski iscrpljene studente koji će i u sledećoj godini morati da se zadužuju, podižu kredite, rade sezonske poslove ili se oslanjaju na roditelje koji prosečno primaju manje od desetine najskuplje školarine.

- Zaista neverovatno! Na fakultetu nemamo ni zavese na prozorima da bismo mogli da vidimo slajdove na potpuno uništenom platnu. Nemamo nikakvu praktičnu nastavu i ne znam gde ide toliki novac koji svake godine uplaćujemo, kada čak ni u toaletima nemamo sredstva za ličnu higijenu - revoltirana je Jelena Jovanović, student Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Visoke školarine na državnim fakultetima teraju studente na privatne univerzitete jer se cene vrlo malo ili nimalo ne razlikuju, a studenti nemaju dodatne troškove, ne plaćaju polaganje ispita, podizanje diploma i ne kupuju knjige.

- Školarina je na svim fakultetima Univerziteta Braća Karić" od 1.200 do 4.500 evra. Studenti plaćaju u dinarskoj protivvrednosti u deset rata, a neki od naših fakulteta su u cenu uračunali i udžbenike, a najverovatnije će od sledeće školske godine to postati praksa za sve naše fakultete - rekao je Goran Đoković, pi-ar menadžer Univerziteta "Braća Karić".

Izvor