Ovih dana Srbija se nosi sa možda najgorim poplavama u svojoj istoriji.

No, sudeći prema upozorenjima vodećeg britanskog naučnika u oblasti zaštite čovekove okoline Dejvida Kinga, koji je i savetnik vlade za tu oblast, ovakva situacija mogla bi da postane deo svakodnevnog života u narednih stotinak godina.

Ovaj naučnik, međutim, ističe da je barem deo posledica globalnog otopljavanja nemoguće sprečiti i da je bolje početi sa procesom prilagođavanja i to što pre.

Sporazum iz Kjotoa

Sporazumom, postignutim u japanskom gradu Kjotou 1997. godine, sve potpisnice su se obavezale da poštuju kvote, koje su ovim dogovorom propisane za svaku državu sveta kada je reč o ispuštanju zagađivača u atmosferu.

Međutim, Sjedinjene Države odbijaju da ratifikuju ovaj sporazum, a dve države sa najvećim privrednim rastom - Kina i Indija, priznaju da ne mogu da pomire zahteve iz Kjotoa i bujanje domaćih ekonomija.

Britanski pristup

Britanska vlada zato nastoji da problemu globalnog otopljavanja priđe sa druge strane i umesto pojedinačnih kvota ustanovi koji je maksimalni nivo ugljendioksida u vazduhu do kojeg se klimatske promene mogu koliko-toliko kontrolisati, a zatim pokuša da dođe do globalnog sporazuma, kojim bi se obezbedilo da taj prag ne bude pređen.

Jasno je međutim, da naučnici ne mogu da sa preciznošću daju odgovor na ovo pitanje zbog složenosti ekosistema na Zemlji i promeljivog uticaja Sunca na našu planetu.

Otopljavanje od 2 stepena Celzijusa podnošljivo

Ipak, na velikoj konferenciji o pitanjima klime, održanoj prošle godine u engleskom gradu Eksiteru, naučnici su došli do konsenzusa da planeta može da se nosi sa prosečnim povećanjem temperature od 2 stepena Celzijusa ili sa 400 molekula ugljedioksida na milion molekula gasova čija smesa čini vazduh.

Dejvid King objašnjava šta ako se koncentracija ugljendioksida bude dodatno povećala.

"Nikakva predviđanja nisu pouzdana, ali ako mene pitate na koji nivo će se temperatura popeti ukoliko na milion molekula vazduha 550 budu molekuli ugljendioksida. Taj nivo je dvostruko veći nego u periodu pre industrijske revolucije i optimistička je prognoza da će se rast procenta ugljen dioksida u vazduhu na tome zaustaviti. Ukoliko tako bude, temperatura na planeti porašće za tri procenta. Mislim da je pomenuti nivo zagađenja najbolje što se može postići putem globalnih sporazuma i dogovora", objašnjava Dejvid King.

Vodeći savetnik britanske vlade za globalno otopljavanje ističe da se malo ekosistema može prilagoditi porastu temperature od 3 stepena, te predviđa da bi u tom slučaju oko 400 miliona ljudi više bilo gladno nego danas, dok bi prinosi žitarica bili manji za između 20 i 400 miliona tona godišnje.

"Naravno, sve to važi pod pretpostavkom da stanovništvo na zemlji ne uspe da se nosi sa procesom globalnog otopljavanja, niti se to prilagodi. Stav britanske vlade jeste da se moraju uvesti mere prilagođavanja na novonastalu situaciju. Dakle, postoje dva pristupa klimatskim promenama. Jedan je smanjivanje ispuštanja zagađivača u atmosferu, a drugi je započinjanje procesa prilagođavanja. Najveća pretnja za Ujedinjeno Kraljevstvo na primer, nije samo porast temperature, već poplave i uticaj porasta nivoa mora na priobalje", smatra King.

Skrštene ruke

Britanija, kao razvijena zemlja, može da se nosi sa troškovima porasta nivoa mora.

Međutim, ukoliko more zaista bude došlo do tog nivoa, Maldivi i većina Indije će nestati.

Pred tako apokaliptičnom vizijom ipak ne treba sedeti skrštenih ruku, već što pre početi sa blagovremenim ulaganjima i to na globalnom nivou, ističe Dejvid King.

Cilj britanske vlade je ambiciozniji od onog dogovorenog u Kjotou.

Naime, vlada Tonija Blera želi da do 2050. smanji ispuštanje zagađivača za 60 procenata.

Sa druge strane, Džejms Kanoton, šef saveta Bele kuće za kvalitet životne sredine, nedavno je ocenio da, kao političar, nije u stanju da daje prognoze o brzini globalnog otopljavanja.

"Ja sam naučnik, a naučnici imaju veoma ozbiljne informacije za Džejmsa Kanotona, a one se svode na to da, ukoliko pređemo nivo od 550 molekula ugljendioksida u milion molekula gasova, čija smesa čini vazduh, prouzrokovaćemo skok prosečne temperature i povećanje nivoa mora sa kojim će stanovništvo planete imati muke da se nosi u sledećih sto godina. Među naučnicima po ovom pitanju vlada konsenzus i naš je zadatak da činjenice predstavimo tokom razgovora na kojima političari donose odluke, koje mogu da utiču na klimatske promene", poručuje vodeći savetnik britanske vlade za pitanje globalnog otopljavanja Dejvid King, ističući da je ozbiljan pristup klimatskim promenama moralni imperativ.

Izvor