Kada je pre pet godina 2001. Trgovinski sud doneo rešenje o stečaju Brodogradilišta „Beograd“, taj gigant odrađivao je i imao unapred ugovorene poslove vredne desetine miliona evra. Dve godine kasnije, 2003. Brodogradilište „Beograd“, čija se vrednost sada procenjuje na 270.661.918 evra, prodato je za nešto više od 13 miliona. Ranije je oko 700 radnika izrađivalo je remorkere poznate svuda u svetu.

Kako kažu u Udruženju radnika i penzionera Brodogradilišta „Beograd“, danas se broj zaposlenih meri prstima jedne ruke.

Prvi stečajni upravnik ovog preduzeća bio je Zoran Janjušević. Prema rečima poslednjeg regularnog direktora Milana Jakića, kada je Janjušević sa odlukom Trgovinskog suda ušao u preduzeće, tražio je a potom i dobio praznu kancelariju - „sve je bilo zamrznuto i sve je stalo“...

- Sa poslovima koje smo odrađivali u to vreme i ugovorima koji su bili bukvalno pred potpisivanjem imali smo posao od deset miliona evra. Bio je u završnoj fazi takozvani holandski program. Radili smo nekoliko barži i privodili kraju njih pet, šest. Znači, oko desetak miliona evra samo od toga. Već su bili u toku predugovori za nastavak saradnje troje holandskih naručioca. U završnoj fazi bila je izgradnja broda za švedskog kupca... Imali su smo intenzivne dogovore i sa Nemcima. Ali, nama su samo bukvalno Holanđani bili dovoljni da pozitivno i uspešno poslujemo jer su nam zauzeli sve kapacitete. Međutim, osvanula je tabla u firmi sa imenima 600 ljudi koji se upućuju na biro - kaže Jakić, čije je ime bilo sa ostalim radnicima.

Inžinjer Ljuba Živković, koji je u Brodogradilištu bio direktor projektnog biroa i radio sa oko 70 inžinjera, govoreći šta je sve propalo za dve godine stečaja naloženog iz Trgovinskog suda dodaje: - Neposredno pre prodaje Brodogradilišta dolazili su iz Ukrajine ljudi koji tražili remorkere. Tadašnja stečajna uprava ih je odbila. Vrednost remorkera je oko tri, tri i po miliona dolara, a koliko ja znam, radilo se o većem broju, reda veličine između deset i petnaest komada. „Zastava impeks“ je dovodila Italijane. Prvo su hteli da naruče brodove, a kada su čuli da je Brodogradilište na prodaju, hteli su da konkurišu. Tadašnja stečajna upravnica Darinka Isailović, koja je došla posle Janjuševića, glat je ih odbila. Dok su oni gazdovali, svi koji su bili zainteresovani, bilo za gradnju bilo za kupovinu bili odbijani - ističe inžinjer Živković.

Izvor