U obaveštajnim službama SAD u zemlji i širom sveta zaposleno je skoro 100.000 američkih državljana, izjavio je Džon Negroponte, šef svih američkih obaveštajnih službi. Ovo je prvi put u istoriji da je javno otkriven broj špijuna koji rade za službe u Vašingtonu.

Obaveštajne službe su se prve našle na udaru Stejt departmenta i javnosti posle napada od 11. septembra 2001. jer nisu uspele na vreme da otkriju i spreče najveći teroristički napad u istoriji. Usledila je velika reorganizacija obaveštajnih službi, koje su sve stavljene pod jednu kontrolu, na čijem je čelu upravo Negroponte.

„U svim obaveštajnim službama naporno radi gotovo 100.000 patriota i talentovanih Amerikanaca“, rekao je Negroponte u nacionalnom pres klubu povodom prve godišnjice njenog rada.

On je izjavio da Amerika ima ukupno 16 agencija koje se bave obaveštajnim radom u zemlji i inostranstvu.

„Iako je neophodna granica u tajnosti zbog posla kojim se ove službe bave javnost bi trebalo da bude bolja upoznata sa njihovim aktivnostima. Javnost bi trebalo da zna i zbog čega su ove službe neophodne i koliko dobro obavljaju svoj posao“, dodao je Negroponte.

Obaveštajni eksperti su pohvalili odluku Vašingtona da otkrije više detalja o radu obaveštajnih službi.

„Bilo je mnogo razloga da se broj obaveštajaca krije od javnosti. Tek sada možemo da zamislimo kolika je infrastruktura potrebna da bi se angažovalo 100.000 radnika. To ujedno pokazuje i koliko je veliki naš celokupan obaveštajni sistem. Zamislite samo koliko ima stvari o kojima mi nemamo predstavu“, rekao je Stiven Aftergud iz Federacije naučnika Amerike.

Prema zvaničnim podacima, prošlogodišnji budžet američkih obaveštajnih službi bio je čak 44 milijarde dolara, što je više od bruto nacionalnog dohotka mnogih zemalja.

Nova era u operacijama CIA započela je krajem 2001, kada je tadašnji šef Džordž Tenet predsedniku Bušu i najvišim američkim zvaničnicima predstavio plan pod nazivom „Polazak u rat“ i sa oznakom „strogo poverljivo“. U ovom planu detaljno su opisane akcije koje će biti izvedene u 80 zemalja, a koje bi trebalo da povrate autoritet koji je Agencija izgubila. Radi se o akcijama koje podrazumevaju „rutinsku propagandu“ (sakupljanje obaveštajnih podataka i vrbovanje stranih zvaničnika), kao i „prikrivene operacije“ (kidnapovanje i likvidaciju osoba umešanih u terorizam) u okviru priprema za vojne udare protiv režima, koji podržavaju teroriste. Veruje se da je upravo tada odlučeno da se izvrše vojni udari na Avganistan, smeni režim u Iraku i počne sa pripremama za rat protiv Irana.

Izvor