pa ne radi se o problemu na radnom mestu vec na demonstracijama, ali smatram da tema trba da bude u ovoj rubrici. procitao sam na sajtu queer vest o demosima u novom sadu, protiv nacista, i mislim da treba da se povede razgovor na temu ovog teksta tj. onoga sto je uradjeno u novom sadu.
moj stav je da nije trebalo udovoljavati navijacima i pomerati zastavu, ali nadam se da je to momentalna greska odnosno popustljivost koja u nekim buducim situacijama ne bi trebala da se ponovi. dakle, ne treba popustati nego menjati shvatanja ljudi sa kojima se covek udruzuje. nadam se da ce sto vise clanova asi odgovoriti na ovo, bas me zanima kakav je stav ljudi povodom ovog konkretnog problema i uopste kakav je stav ljudi kada dodje do udruzivanja sa nekim pa onda njima smeta nesto sto anarhistima/kinjama ne smeta, da li ces popustiti i ici linijom manjeg otpora ili ces sacuvati sistem vrednosti svog pokreta?
Antifašizam ne toleriše homofobiju i seksizam!
07. oktobar 2007. – dan „kada je Novi Sad pobedio“ fašizam. Tako trijumfalno ovaj istorijski dan na svom B92 blogu1 opisuje Zeka, aktivista Antifašističke akcije Novog Sada (AFANS). „Građani su izašli na ulice masovno i iskazali svoj rezolutni antifašistički stav... i uvek kad to bude potrebno odlučno (će) stati u odbranu elementarnih humanističkih i demokratskih vrednosti.“
Zaista, i ja sam imala tako euforičan osećaj čitavih sat vremena nakon završetka protesta. Sve dok mi u autobusu, na povratku u Beograd, dve učesnice istog nisu saopštile da ih je lično Zeka zamolio da sklone zastavu duginih boja (tj. gej zastavu) jer (parafraziram) „navijačima koji su sa nama smeta, a oni nam trebaju u slučaju tuče“.
Šokirana i besna što mi to nije rečeno ranije, prenela sam ovu informaciju ekipi iz Anarho-Sindikalističke inicijative (ASI), sa kojom je Queer Beograd kolektiv podelio troškove iznajmljenog autobusa. U svom prepoznatljivo-urlajućem maniru su me gotovo ismejali: „Pa gde ti živiš? Zar ne znaš da su novosadski antifašisti seksisti i homofobi?“
Da je ovo film, sada bi se čuo zvuk grebanja ploče i zaustavljanja zvuka. NE, nisam znala!
Na žalost, dobro sam čula, uz stručno anarho-sindikalno objašnjenje da je to samo taktiziranje jer novosadski „antifašisti“ moraju da imaju ekipu koja će ih „braniti“. Ili tako nešto. Svakako je vredno pomena da su ASI-jevci znali za slučaj „sklonjene zastave“ i pomenutih stavova AFANS-a od ranije, ali je i njima, valjda, ta logika bila ok. Daleko od toga da ASI doživljavam kao homofobičnu ekipu, ali šta treba da znači to tolerisanje i opravdavanje homofobije i seksizma u ime taktiziranja na nekom „višem nivou“? Zar i od antifašista treba da slušamo da postoje važnije stvari, da treba da tolerišemo homofobiju i seksizam jer naša borba nije prioritetna, nije deo glavnog toka promena?
Kako uopšte neko ko sebe naziva antifašistom može da pravi kompromis sa homofobima i seksistima? Ko je ovde lud? To nije antifašizam, to je kukavičko ponašanje za koje nema opravdanja.
Termin antifašizam se odnosi na pojedinke/pojedince i grupe koje se bore protiv fašističkih tendencija, a pod koje se ubrajaju: rasizam, nacionalizam, anti-Semitizam, seksizam, homofobija i najčešće kapitalizam.2
Moj motiv da pišem nije „pljuvanje“ po tzv. antifašistima. Moj motiv je zapravo nada da će se nešto promeniti, da će oni nešto naučiti - umesto da likuju navodnom pobedom protiv fašizma, bez svesti da u svojim redovima gaje i odobravaju isti. Ovaj slučaj se ne sme relativizovati. Isključivanje ili nekakvo prikrivanje manjinskih grupa iz antifašističke borbe je nezrelo i nepotrebno.
Zar treba da podsetim da je baš jedna takva grupa (Queer Beograd) organizovala autobus iz Beograda, sa kojim je došlo 50ak ljudi, gotovo polovina od ukupne mase „našeg bloka“ u Novom Sadu?
“Not gay as in happy, but queer as in fuck you!”
Fašizam – sistem državnog kapitalizma i nacionalistička, imperijalistička, antidemokratska, aristokratska i apsolutistička ideologija i politika... Jedinka je samo državni građanin, deo nacije ovaploćene u državi; ona mora svoje mišljenje, osećanje, htenje i delanje prvenstveno da posveti celini i da joj služi telom i dušom, imanjem i krvlju; individualna sloboda ima da se utopi u svemoći države i njenog vođe: ne sloboda, nego red, hijerarhija i disciplina. – M. Vujaklija
|
Članci
![[hide]](javascript:icntoggle('mod-mnu_application_menu','mo.png');)
