Ovo je TikiWiki CMS/Groupware v1.9.11 -Sirius- © 2002–2008 od Tiki društvo Uto 29 of Sep, 2020 [14:25 UTC]
Borba na radnom mestu
Međunarodne aktivnosti
Istorija, teorija i kultura
Onlajn korisnici
Mi imamo 34 onlajn korisnika

Forum: Problemi sa gazdama

Forumi->Problemi sa gazdama->vlasnici medija i novinari->Re: vlasnici medija i novinari

sasa
sasa
posts:124
4 zvezde
Re: vlasnici medija i novinari


SRBIJA:
http://www.nuns.org.yu/dosije/22/03.jsp

Miloševićev medijski amanet
Ko su pravi vlasnici medija i ko kontroliše javnu reč u Srbiji

Đorđe Padejski

Vlasnike medija u Srbiji ne možemo menjati zakonskim aktima, ali javnost makar ima puno pravo da zna ko su stvarni vlasnici medija i da na osnovu toga bira šta će gledati, slušati i čitati

Ko su pravi vlasnici medija u Srbiji, da li je vlasništvo nad medijima transparentno, ima li nedozvoljene medijske koncentracije i na koji je način uspostavljen vlasnički šablon, samo su neka od osnovnih pitanja koja muče srpsku medijsku scenu sredinom ove 2007. godine.

Period zastoja u reformi ovog sektora posle 2003. godine, s ponovnim uplivom državnog kapitala u medije, najočiglednije se vidi kroz potrebu profesionalnih udruženja da gotovo svakodnevno reaguju na neka kršenja novinarskog kodeksa. Za razliku od prethodnih vremena, kada je uticaj vlasti na slobodu medija bio beskrupulozan, kada su nezavisni mediji bili kažnjavani i zatvarani, danas se političke i poslovne elite mnogo više služe sofisticiranim oblicima pritiska na medije i čine da medijska scena i dalje bude prilično kontrolisana.

Taj efekat najčešće se postiže kroz vlasništvo nad medijima, pa „novi“ vlasnici sve više i gotovo presudno oblikuju način na koji se mediji odnose prema javnom interesu.

Većina nacionalnih medija u rukama tajkuna
Najblaže rečeno, mejnstrim medije u Srbiji danas drže Miloševićevi ljudi, što upravo pokazuje i nedavna analiza vlasništva medija koje je NUNS sproveo. Najznačajnije medije u Srbiji poseduju domaći biznismeni i tajkuni, delom su u nešto manjoj meri na tržištu prisutne strane kompanije (nemački WAZ, švajcarski Ringier, američki News corporation), ali je karakteristično da državne strukture i dalje imaju veliku zastupljenost u pogledu direktnog vlasništva u medijima. Uočen je i ne toliko čest fenomen da su i neki novinari obezbedili vlasništvo u medijima u kojima su prethodno radili. Od ukupno dvadeset posmatranih medija u Srbiji (radio i TV stanice s nacionalnim pokrivanjem, dnevni listovi) čak njih 12 je u vlasništvu domaćih biznismena, od kojih se za većinu njih može tvrditi da su u pitanju srpski tajkuni, tj. ljudi koji su do „prvog miliona“ došli zahvaljujući bliskosti s Miloševićevim režimom.

Samo su dva štampana medija u potpunom vlasništvu multinacionalnih medijskih kompanija (Blic i 24 sata su vlasništvu švajcarskog Ringiera), dok je samo jedna TV stanica pretežnim delom pod upravom stranog kapitala (Fox TV je zapravo u vlasništvu News Corporation, ali je zbog zakonske klauzule vlasništvo pravno-formalno svedeno na manje od 50 odsto). Iako se često govori o tome da nemački WAZ upravlja dnevnim listom „Politika“, državne strukture trenutno poseduju gotovo polovinu akcija u tom dnevnom listu, dok je odnos između kapitala WAZ-a i državnih struktura u novosadskom „Dnevniku“ nešto bolji u korist nemačke kompanije, 55 prema 45.

Država u saglasju s domaćim kapitalom, ma gde on bio
Državne strukture na lokalnom nivou kontrolišu i niz neprivatizovanih lokalnih medija, ali je najinteresantniji primer kombinovanog vlasništva ispoljen u „Večernjim novostima“, gde Republika Srbija kontroliše 29,5 odsto akcija, Fond za PIO 7,15 odsto, a tri strane kompanije Trimax investments Gmbh, Ardos holding Gmbh i Karamat holdings Ltd, za koje se zvanično ne zna ko je iza njih, poseduju većinski deo akcija od 62,24 odsto. Mediji su tokom transformacije vlasništva „Večernjih novosti“ u 2006. godini pisali da je vlasnik austrijskog Ardos holdinga domaći biznismen Milan Beko, a da su u pozadini akcije takođe domaći biznismen Miroslav Mišković i njegova „Delta holding“ koja je zapravo „pozajmila“ novac za kupovinu tog dnevnog lista.

Obojica nekadašnji članovi Miloševićeve vlade, potom menadžeri mnogih „unosnih“ poslova, domaći biznismeni ma kako im se firme zvale i ma gde bile registrovane, kako reče direktor „Novosti“ Manojlo Vukotić. To, međutim, samo pojačava nelagodu. Čak i kada na momenat odložimo na stranu to što je „Delta holding“ reprezent velikog broja svetskih brendova i time jedan od najvećih oglašivača, pa i pitanje kako se došlo do prvog miliona, i dalje se otvara pitanje monopola na tržištu. Nema sumnje da se, makar u medijskoj sferi, treba izboriti za transparentost vlasništva i ne dozvoliti medijsku koncentraciju. U protivnom, već se sutra možemo probuditi usred medijskog Delta grada, o čemu će nas izvestiti Delta mediji.

Pitanje transparentnosti vlasništva nad medijima
Zakonom o radiodifuziji propisani su uslovi u pogledu osnivanja i vlasništva u elektronskim medijima, međutim iako su nagoveštene, izostale su ključne odredbe o transparentnosti, poreklu i vlasništvu kapitala kojim se osnivaju mediji. I Zakon o radiodifuziji i Zakon o javnom informisanju propisuju da su mediji dužni da istaknu osnovne podatke o pravnom licu koje ih je osnovalo, uključujući adresu osnivača i imena odgovornih lica (glavnih urednika i odgovornih urednika). Međutim, to osnovno obično uključuje podatke koji su manje ili više do sada bili poznati javnosti, kao što je, recimo, ime direktora ili glavnog i odgovornog urednika.

Uprkos ovim iznetim nedostacima, otkako je rad započela i svoje registre putem Interneta objavila Agencija za privredne registre, situacija na polju transparentnosti vlasništva preduzeća u Srbiji nešto je bolja nego prethodnih godina. Vrlo se lako može saznati da su, recimo, vlasnici TV Avale, kojoj je RRA na konkursu dala nacionalno pokrivanje, pored biznismena i nekadašnjeg potpredsednika Vlade SR Jugoslavije (1997-1998) Danka Đunića koji poseduje 48,03 odsto akcija, i Dexin film (0,99 odsto), Tehno progres (32,28 odsto), ITM Group (0,5 odsto), Tuck Vision (0,99 odsto), Media plus (15,72 odsto), Ekonomski institut (0,99 odsto) i Metalac Mladenovac (0,5 odsto).

Dodatnom proverom dolazi se do podataka da je vlasnik agencije za izradu reklama Media plus Goran Đikić, a vlasnici Tehno progresa, koji se bavi trgovinom emisione opreme, jesu Živan i Živka Janković.

Medijske koncentracije
Lako je takođe saznati da se radio stanica s nacionalnim pokrivanjem „Fokus“ nalazi u sastavu Interspid holdinga, čiji je jedini vlasnik Petar Komljenović koga je inače policija pored niza osoba spominjala u izveštaju „Mreža“ o duvanskoj mafiji. Takođe je lako pronaći podatak da je Radio S, takođe s nacionalnim pokrivanjem, u vlasništvu preduzeća As media, a ono u vlasništvu S media team, čiji je vlasnik Ljubinka Anđelković, majka istaknutog političara SPS-a Zorana Anđelkovića. Podaci takođe govore da dnevni listovi „Glas javnosti“ i „Kurir“ imaju istog gazdu, i to preduzeće NIP „Glas“ koje poseduje druga firma pod nazivom ABC Company koja je inače u vlasništvu američke kompanije pod nazivom Ronaco Systems Inc, a iza koje je domaći biznismen Radisav Rodić. Nešto je teže doći do podataka o vlasništvima u akcionarskim društvima, ali je i Centralni registar hartija od vrednosti u poslednje vreme počeo redovno da ažurira podatke o deset akcionara s najvećim brojem akcija. Tu se od medija mogu proveriti podaci za pomenute „Večernje novosti“ i Politiku AD koja poseduje 50 odsto kapitala preduzeća Politika Newspapers Magazines koje objavljuje najstariji dnevni list na Balkanu.

Košava nije Pink, piše u izveštaju revizora IEF-a od kraja prošle godine kada je ta kuća arbitrirala o mogućnosti da između ta dva medija postoji nedozvoljena medijska koncentracija koja je odbačena iako je Pink zajmio novac Košavi. Prema Zakonu o radiodifuziji zabranjena je svaka vrsta koncentracije vlasništva u medijima, što podrazumeva da nijedan emiter ne sme investirati u osnivački ulog drugog emitera ili kompanije koja izdaje neki štampani medij, i obratno. Restrikcije koncentracije i unakrsne medijske restrikcije treba da promovišu medijsku raznovrsnost i zasnovane su na pretpostavci da društvo ima više koristi od pluralizma informacija. Ipak, te jedine odredbe u srpskom zakonodavstvu (jer u pogledu štampanih medija nema zakonskih ograničenja) u praksi se ignorišu osnivanjem raznih povezanih paralelnih kompanija.

Bez države i offshore kompanija kao vlasnika
Bez obzira na očigledne uticaje poslovnih krugova na medije, kako kroz vlasništvo tako i kroz uloge oglašivača, u javnosti i dalje izostaju ozbiljni zahtevi za sprečavanje medijskih monopola (kao što bi se to moglo govoriti u slučaju kompanije „Delta“) nad medijima u Srbiji. Pored tih problema državni organi, pre svih Ministarstvo za kulturu, moraće u narednom periodu da se suoče i s činjenicom da je i dalje nepoznato koliko štampanih medija u Srbiji ima, odnosno s nepostojanjem registra štampanih medija. Dok to ne bude poznato nikakve zakonske odredbe o koncentraciji vlasništva u medijima ili druge antimonopolske odredbe neće moći da budu sprovedene. A na pitanje kako umanjiti uticaj na medije nameću se samo dva vrlo jednostavna odgovora - država ne sme da bude vlasnik medija i učešće „bezimenih“ offshore kompanija u vlasništvu medija mora da se spreči.

Novosti A.D.
1. REPUBLIKA SRBIJA 29,51 %
2. TRIMAX INVESTMENTS GMBH 24,99 %
3. ARDOS HOLDING GMBH 24,90 %
4. KARAMAT HOLDINGS LTD 12,35 %
5. REPUBLIČKI FOND ZA PIO 7,15 %

Politika A.D.
1. REPUBLIKA SRBIJA 26,03 %
2. AKC. FOND REPUBLIKE SRBIJE 24,12 %
3. JP ELEKTROPRIVREDA SA P.O. 14,48 %
4. REPUBLIČKI FOND ZA PIO 4,92 %
5. KOMERCIJALNA BANKA AD 2,97 %
6. AIK BANKA 2,08 %
7. JP PTT SAOBRAĆAJA SRBIJA 1,22 %
8. NIS-NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE 0,89 %
9. KOMP. DUNAV OSIGURANJE A.D. 0,87 %


  korisnik je offline
u: Uto 25 of Sep, 2007 [17:16 UTC] ocena: 0.00 čitanja: 1304

Prikaži poruke:
 
Narodni ustanak u Grčkoj



Undefined rss id 2
Pažnja!






GNU FDL Powered by TikiWiki Powered by PHP Powered by Smarty Powered by ADOdb Napravljeno uz pomoć CSS Powered by RDF osnaženo sa HAWHAW
rss Članci RSS Galerije slika RSS Forumi rss Direktorijumi
[ Vreme izvršavanja: 0.16 sekundi ]   [ Korišćena memorija: 3.86MB ]   [ 86 upita baze podataka ]   [ GZIP Disabled ]   [ Opterećenje servera: 1.63 ]