Većina žena širom planete nema pravo da odlučuje o pitanjima koja se tiču njihovih vlastitih života. Žene trpe dvostruko ugnjetavanje:

- opštu socijalnu ugnjetenost ljudi

- i pored toga seksizam - ugnjetavanje i diskriminaciju na osnovu njihovog pola.

Postoji pet glavnih formi tog ugnjetavanja:

- Ideološko ugnjetavanje, ispiranje mozga određenim kulturnim tradicijama, religijom, reklamama i propagandom. Manipulacija konceptima i ‘igranje na’ žensku osećajnost i osetljivost. Rasprostranjeni patrijarhalni i autoritarni stavovi i kapitalistička shvatanja u svim područjima.

- Ugnjetavanje od strane države, hijerarhijske forme organizovanja, sa naredbodavnim pravcima od vrha naniže u većini interpersonalnih odnosa, uključujući i takozvani privatni život.

- Ekonomska eksploatacija i represija u položajima potrošačice i radnice, na kućnim poslovima, kao i u slabije plaćenim ženskim poslovima.

- Nasilje, kako u okviru društva, tako i u privatnoj sferi – indirektno kada se prinuda sastoji u lišavanju žene drugih mogućnosti, i ugnjetavanje direktnim fizičkim nasiljem.

- Nedostatak organizovanosti, tiranija nestrukturiranosti koja poništava odgovornost i stvara slabost i pasivnost.


Ovi faktori deluju simultano i uzajamno se potkrepljuju u začaranom krugu. Nema univerzalnog rešenja za slamanje tog kruga, ali on nije nesalomiv.

@ feminizam je stvar svesti. Svesti koja čuvare čini nepotrebnim. Stoga su nam prinicipi društvenog oslobađanja sasvim jasni.

@ feminizam znači nezavisnost i sloboda za žene, da budu na istoj ravni sa muškarcima. Društveno organizovanje i društveni život u kom nema superiornih i inferiornih, i svi sarađuju, žene koliko i muškarci. To važi za sve nivoe društvenog života, uključujući i privatnu sferu.

@ feminizam podrazumeva da žene odlučuju same za sebe i same rešavaju pitanja koja se njih tiču: pojedinačno kada se radi o ličnim pitanjima, zajedno sa drugim ženama kada se radi o pitanjima koja se tiču nekoliko žena. Probleme koji se tiču oba pola, u osnovi i konkretno rešavaće ravnopravno muškarci i žene.

Žene moraju samostalno da odlučuju o svom telu, i o svim pitanjima u vezi sa kontracepcijom i kontrolom rađanja same žene treba da odlučuju.

Potrebna je i individualna i kolektivna borba protiv muške dominacije, protiv svojinskih odnosa i kontrole nad ženama, protiv represivnih zakona, i za žensku autonomiju i nezavisnost.

Krizni centri, centri za dnevnu brigu, grupe za učenje i diskusiju, ženske kulturne aktivnosti itd. treba da budu inicirane i vođene aktivnostima samih žena.

Tradicionalnu patrijarhalnu nuklearnu porodicu treba zameniti slobodnim udruživanjem muškaraca i žena, baziranim na za oboje jednakim pravima na odlučivanje, uz poštovanje autonomije i integriteta svake pojedinačne osobe.
Polni stereotipi u obrazovanju, medijima, i na radnom mestu moraju biti ukinuti. Adekvatno sredstvo je radikalno učestvovanje oba pola u svakodnevnim poslovima, životu kod kuće, i obrazovanju.

Strukutura radnog života mora biti radikalno izmenjena, sa više nepunog radnog vremena i horizontalno organizovanom saradnjom, kako u društvu, tako i kod kuće. Razlika između muškog i ženskog posla mora biti ukinuta. Ishrana i briga o deci mora da se tiče muškarca koliko i žena.

Žene na pozicijama moći i premijerke neće pomoći većini žena u postizanju njihovog cilja, niti će stati na put njihovoj ugnjetenosti. Marksističke i buržoaske feministkinje izokreću borbu za oslobođenje žena. Za većinu žena ne može biti nikakvog feminizma bez anarhizma. Drugim rečima, @ feminizam nije za žene na pozicijama moći ili za premijerke, već se zalaže za organizovanje bez moći i premijera i premijerki.

Dvostruka ugnjetenost žena zahteva dvostruku borbu i dvostruko organizovanje: sa jedne strane u feminističkim udruženjima, sa druge strane u anarhističkim. @ feminizam je tačka koja povezuje ovo dvostruko organizovanje.

Da bi bio ozbiljan, anarhizam mora biti i feministički, inače bi se radilo o patrijarhalnom polu-anarhizmu, a ne pravom anarhizmu. Na @ feministkinjama je da utvrde feminističku crtu anarhizma. Nema anarhizma bez feminizma.

Ključna tačka @ feminizma je da promene moraju početi danas, ne mogu se ostavljati za sutra, niti za “nakon revolucije”. Revolucija treba da bude stalna. Moramo početi danas, razotkrivanjem ugnjetavanja u svakodnevnom životu, i preduzimanjem akcija da se ono slomi u korenu ovde i sada.

Treba da radimo autonomno, bez delegiranja bilo kakvim liderkama/ima prava da odlučuju o tome šta mi želimo ili šta treba da preduzmemo: samostalno moramo donositi odluke o ličnim pitanjima, zajedno sa drugim ženama o isključivo ženskim pitanjima, i zajedno sa muškarcima kada se radi o zajedničkim pitanjima.

Prevedeno sa francuskog na engleski (Bulletin C.R.I.F.A. No 44 mars-avril 1983 p.12)

Prevod sa engleskog: Sanja ~ SanjAlicA i Misha Mashina

Izvor

---

Vezani članci

Anarho-sindikalistkinje (26. 6. 2005)