SK ASI-MUR / СК АСИ-МУР / CS IAS-AIT / UC ASI-IWA : Traže jeftinije studiranje

Organizacija

Borba na radnom mestu

Tvoja prava

Sindikalni pregled

Aktivnosti

Propaganda

List "Direktna akcija"

Odnosi sa javnošću

Foto galerija

Centar za liberterske studije

Međunarodne aktivnosti

Balkan

Internacionala

Međunarodni sindikalni pregled

Istorija, teorija i kultura

Istorija pokreta i ideje

Elektronska biblioteka

Kultura

Onlajn korisnici

Mi imamo 278 onlajn korisnika

Traže jeftinije studiranje
Četvrtak 05. October 2006. [12:34:00 UTC] (17961 čitanja)

Današnja "Politika", u rubrici "Beogradska hronika" (str. 24) donosi kratak izveštaj sa akcije "Dole školarine".

(1833 bytes)

Traže jeftinije studiranje

Studentska unija Filozofskog fakulteta prikupila je predhodnih dana više od 1000 potpisa akademaca koji zahtevaju da se snizi cena školarine za samofinansirajuće studente. Sadašnja cena studija na ovoj visokoškolskoj ustanovi je 86000 dinara, odnosno kako tvrde studenti, 4 prosečne plate.

Njihov osnovni zahtev je da se školarina smanji na 4 minimalne plate i tako studiranje učini dostupnim većem broju mladih. Oni navode da je akciju podržao veliki broj onih čije se školovanje finansira iz budžeta, kao i pojedini profesori. Studenti su juče organizovali protest i na zgradi fakulteta okačili transparent :"Dole školarine", a najavljuju da će svoje preciznije zahteve danas dostaviti upravi Filozofskog fakulteta.

Vezani članci

Peticija protiv školarina (2. 10. 2006)

Dole školarine (2. 10. 2006)

Nastavak akcije "Dole školarine!" (6. 7. 2006)

Kako je protekla akcija "Dole školarine!" (23. 6. 2006)

Galerije slika

Akcija "Dole školarine!" (23. 6. 2006)

Linkovi

"Pobuna", broj 2, Glasilo Sindikata obrazovanja ASI

"Pobuna", broj 1, Glasilo Sindikata obrazovanja ASI

Sindikat obrazovanja ASI
Studentska unija Filozofskog fakulteta
PUD „Dositej Obradović“

Šta je i kako funkcioniše ASI
Besplatan propagadni materijal ASI

1 komentar

Posted messages

Stil

Sortiraj

Granica

Nađi

Sakrij sve

autor

poruka

sasa

Obrazovna situacija u Evropi

u: Sub 14 of Oct, 2006 [23:30 UTC]

ocena: 0.00

Ovih dana je tema obrazovanja aktuelna u mnogim evropskim zemljama. U Beogradu je krenuo protest studenata Filozofskog fakulteta, u mnogim gradovima Nemačke već godinu dana traju protesti protiv uvedenih školarina (u proseku 500 evra po semestru) a i u Švajcarskoj su krenuli sa ovom temom. Naime, univerzitet u Baselu je osvojio 81 mesto na svetskoj rang listi elitnih univerziteta a 25 na evropskoj listi, tehnički univerzitet u Cirihu je dobio 27 mesto na evropskoj listi. I u Nemačkoj je ovih dana završeno rangiranje Univerziteta po odredjenim kriterijumima, tako da su najbolje ocene dobili oba univerziteta u Minhenu kao i tehnički uni u gradu Karlsruhe, što za posledicu ima davanje prednosti pri dodeli državnih finansija (po 21 milion evra godišnje do 2009). Time nemačke vlasti žele da pomognu odredjenim univerzitetima da dostignu rang najpoznatijih (Oxford, itd), zbog medjunarodnog ugleda zemlje, ali to pokazuje da ne žele poboljšanje stanja na svim univerzitetima. Na elitnim će se očigledno školovati deca elita a ne deca radničke klase, osim retkih izuzetaka. Time se obezbedjuje produžavanje privilegija potomcima privilegovanih, jer će na tržištu rada bolji posao dobiti osobe sa elitnih univerziteta. Studenti takodje kritikuju i ostanak stipendija na istom nivou kao ranije dok je uvodjenjem bolonjskog procesa (obavezna predavanja, itd) onemogućeno studetima da rade i studiraju. Samim tim je po celoj Evropi studentima otežano finansiranje studija odnosno država slabim finasiranjem univerziteta želi da smanji procenat studenata i time obezbedi najbolja mesta u ekonomiji za svršene studente elitnih unija tj. za decu elite. Čak i nemački privrednici upozoravaju da moraju da uvoze stručnjake iz inostranstva ali vlade radije finansiraju slanje vojnika u druge zemlje nego obrazovanje. U Nemačkoj je na udaru kritike i osnovno i srednjoškolsko obrazovanje jer je Pizza studija pokazala katastrofalne rezultate nemačkog školstva.
Ali i pored toga, uprave univerziteta u Evropi i dalje diskriminišu strane studente koji nisu iz EU. Ako neko iz Srbije želi da studira, mora osim poznavanja jezika da polaže prijemni ispit koji se sastoji od nekoliko predmeta. Prijemne ispite nemaju kandidati koji dolaze iz neke od EU zemalja. Na osnovu izjava mnogih gastarbajtera, koji su svoju decu odveli u inostranstvo, može se zaključiti da su mnoga deca, koja su bila prosečni djaci u školama u Srbiji, postala najbolji djaci u svom razredu u inostranstvu. Konrektno, dečko iz seoske srpske škole i gimnazije u malom gradu, koji je sa 16 godina otišao da živi kod majke blizu Berna u Švajcarskoj, postao je veoma lako najbolji djak u svom razredu u tamošnjoj gimnaziji. Na osnovu mnogih izjava može se zaključiti da je školski program na zapadu i te kako lakši od onog u Srbiji i samim tim djaci iz Srbije lako prelaze gradivo sa najboljim ocenama. Medjutim, kad bi ti isti djaci došli nakon završene srednje škole u EU radi studija, bili bi suočeni sa diskriminacijom jer ne dolaze iz EU zemlje.
I sa stanovišta pravnog sistema, ako se ustavni sudovi ne bi priklanjali vlastima, morali bi da proglase neustavnim odluke evropskih vlada da dozvole univerzitetima uvodjenje školarina. A odluke vlade u Srbiji, da fakulteti sami odredjuju školarine, jeste dozvola za divljačko ponašanje upravljača i za pljačkanje i zaduživanje studenata i njihovih porodica.