Šabac - Gotovo godinu dana vodila se polemika oko izgradnje centra za preradu hemijskog i medicinskog otpada u Šapcu, a da pravih i zvaničnih informacija od nadležnih institucija i lokalne samouprave nije ni bilo. Tek na poslednjoj sednici Skupštine opštine Šabac, nakon brojnih protesta građana i naknadnog stavljanja na dnevni red pitanja izgradnje ove fabrike, do javnosti su doprle do tada skrivane informacije. Saznalo se, kako je istakla predsednik SO DSS Jasmina Milutinović, da inicijativa za gradnju centra potiče još od prethodnog Ministarstva nauke i tehnologije. I posle promena u republičkoj vlasti nastavljena je saradnja sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju, a analizu lokacija za izgradnju centra je u više opština radila jedna francuska firma. Šabac je ušao u najuži krug, a osnovni kriterijumi bili su tradicija hemijske industrije, značajan broj diplomiranih inženjera i hemije i tehnologije, postojanje srednje i više hemijske škole kao i činjenica da se grad godinama hemijski zagađuje. Šefovi političkih stranaka u Šapcu, kako tvrdi Jasmina Milutinović, imali su potpunu informaciju o centru za preradu hemijskog i medicinskog otpada.


Za izabrane

S druge strane, neke informacije procurele su do novinara, tako da je javnost obaveštena o prezentacijama ovog projekta za stranačke strukture, pa tako i o tome da bi buduća fabrika bila u okviru postojeće fabrike Zorka PVC, a deponija u selu Bogosavcu. Još tokom leta Udruženje za zaštitu potrošača sakupilo je oko 2.500 potpisa protiv izgradnje, a sa time su upoznali i lokalnu ali i republičku vlast. Međutim, za sve to vreme lokalna vlast se zvanično nije oglasila, a sredinom decembra počeli su i prvi protesti građana u selima Bogosavcu, Maovima kao i prigradskom naselju Kasarske livade. Posle toga, predsednik opštine Miloš Milošević obećao je referendum na kome bi se meštani ovih sela izjasnili o gradnji fabrike. S druge strane, kap koja je prelila čašu bilo je naknadno saznanje javnosti da je tokom decembra potpisan Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije, Evropske agencije za rekonstrukciju, Holding kompanije Zorka i Zorka PVC sa lokalnom samoupravom. Uz to, pre dve sedmice u emisiji TV Šabac gostovao je ministar za nauku dr Aleksandar Popović, koji je tvrdio da centar neće predstavljati opasnost po stanovništvo, te da neće biti takozvane spalionice. I građani su imali prilike da se izjasne SMS porukama, ali se pokazalo da je čak 138 bilo poslato sa dva telefona lokalnih funkcionera - kao podrška izgradnji. Građani već tada počinju otvoreno da sumnjaju u dobronamernost ove investicije, pa se u jedinom šabačkom bioskopu organizuje prva javna tribina o opasnostima koje donosi fabrika. Ni naredni gost TV Šabac, Miroslav Spasojević, zamenik direktora Uprave za zaštitu životne okoline, nije bio ubedljiviji, tako da su počela okupljanja građana i protestne šetnje. Na kraju je predsednik opštine Miloš Milošević, obraćajući se odbornicima kao i široj javnosti koja je direktno pratila TV prenos zasedanja lokalnog parlamenta, rekao da se odustaje od svih aktivnosti vezanih za izgradnju centra za preradu hemijskog i industrijskog otpada. Kao razlog naveo je da nadležne republičke institucije nisu uspele da objasne javnosti opravdanost ovakve fabrike i da nije postignut konsenzus svih političkih stranaka u Šapcu za ovu fabriku. Posle svega građani su odahnuli, ali su ostala brojna pitanja vezana za ekologiju u gradu i okolini. Najznačajnija je svakako postojeća gradska deponija na samo nekoliko stotina metara od centra.


Politički poeni

Pre petnaest godina, zarad sakupljanja političkih poena tadašnje vlasti i zbog protesta nekoliko desetina meštana sela Varna, opštinska deponija prebačena je na Dudaru. Upotrebnu dozvolu nikada nije dobila, a podzemne vode kao i blizina Save ne garantuju zdravu životnu okolinu. Takođe, velike količine piritne izgoretine izmeštene su na neuslovne deponije u blizini Save, a pre nekoliko godina ovaj otpad se izlio u reku. Stalna aerozagađenja prate hemijsku industriju, a dešava se da sumpor-dioksid desetostruko premaši dozvoljene koncentracije.


Šta je prošlost

Pre 20 godina Šabac je bio na ivici ekološke katastrofe kada je vagon cisterna sa amonijakom udarila u nadvožnjak. Srećom, iscurele su samo manje količine. Pred NATO bombardovanje u Savu je ispušteno 200 tona amonijaka, ali o posledicama se nikada javno nije govorilo. S druge strane u blizini grada je fabrika PVC, za koju su stručnjaci ali i lokalni funkcioneri ukazivali da je mnogo opasnija od pomenute fabrike za preradu hemijskog i industrijskog otpada. Posebnu opasnost predstavlja vinilhlorid monomer, a samo jednom se o mogućim posledicama razgovaralo, i to je bilo zatvoreno za javnost.
Ekološka svest građana bila je u ranijim periodima na proveri. Tako je u zlatnom periodu Zorke čak sedam hiljada Šapčana potpisalo peticiju da se ugrade filteri, ali je političkom voljom ta peticija skinuta sa dnevnog reda i sklonjena od očiju javnosti. Protesti građana protiv aerozagađenja postali su sastavni deo borbe za zdraviju okolinu, i po svemu sudeći stara praksa da se o problemima zagađenja okoline ćuti postala je prošlost.

S druge strane, kao da su zaboravljene neiscrpne rezerve pitke vode, takozvane drinske žice. Takođe, Mačva kao i deo opštine Šabac nalazi se na veoma izdašnim izvorima geotermalnih voda. Dosad ovi potencijali, a ekonomisti kažu da su ove vode isplativije od izvora nafte - nisu korišćeni. Jedan od argumenata građanskih protesta protiv izgradnje fabrike za preradu hemijskog i industrijskog otpada upravo je bila blizina ovih izvorišta voda kao i proizvodnja zdrave hrane.


Popović: Neracionalan stav opštinskih čelnika

Beograd, Šabac - Odlukom nadležnih u Skupštini opštine Šabac, kako nezvanično saznajemo, ova opština je istupila iz Memoranduma o razumevanju o izgradnji postrojenja za tretman industrijskog otpada koji je svojevremeno potpisala sa Vladom Srbije, Evropskom agencijom za rekonstrukciju i Zorkom Holding, odnosno Zorkom Poliplast. Napominjem da o tome imamo saznanja iz medija, a da nikakvu zvaničnu odluku još uvek nismo dobili - izjavio je za Danas Aleksandar Popović, republički ministar nauke i zaštite životne sredine.

Popović naglašava da je stav Ministarstva nauke i zaštite životne sredine da se radi o pogrešnoj percepciji neupućenih, da će postrojenje za tretman industrijskog otpada trovati i zagađivati, što je sprečilo da Srbija dobije fabriku kakvu imaju gotovo sve zemlje Evropske unije, dobar deo njih čak i u gradskim sredinama.
- Predviđena tehnologija je potpuno bezopasna, a trebalo je da u Šapcu zameni dosadašnje neuporedivo rizičnije procese. Apsolutno sam uveren da nije postojao nijedan racionalan argument koji osporava izgradnju tog postrojenja, što bi pokazao i postupak izrade i diskusije o Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu, koji su neophodni deo projektne dokumentacije, a do kojih zbog odustajanja SO Šabac od sporazuma sa EAR neće ni doći - tvrdi Popović.
Prema njegovim rečima, Srbija je tako korak dalje od rešavanja problema opasnog otpada, a Šabac je ostao uskraćen za investiciju Evropske agencije za rekonstrukciju vrednu 14 miliona evra i mogućnosti da zaposli više od 100 ljudi.

Izvor