Sudeći po sada objavljanim dokumentima američka CIA i zapadnonemačka tajna služba su verovatno znale mesto boravaka naciste i ratnog zločnica Adolfa Ajhmana u Argentini još 50-ih godina. Iz obzira prema Hansu Globkeu, koji je takođe bio nacista a potom savetnik za bezbednost tadašnjeg kancelara Konrada Adenauera - informacije su držane u tajnosti. Ajhmana je 1962 godine uhvatio Mosad, izrealska tajna služba i on je kasnije egzekutiran.

Agenti zapadnonemačke tajne službe su infromisali CIA-u još 1958. godine da Ajhman živi u Argnetini pod pseudonimom «Clemens». Međutim starhovalo se da bi hapšenje Ahjmana u to vreme moglo da ugrozi tadašnjeg državanog sekretara Konrada Adenauera, Globkea koji je i sam bio visoki oficir SS-a, i izazove krizu nemačke vlade.

Globke je u nacističkom režimu bio visoki finkcioner u Ministarstvu za jevrejska pitanja, sarađivao je u izradi antisemitskih zakona. I zbog toga je Nemačka zamolila CIA-u da ćuti. Tako je prošlo još dve godine dok izraelski Mosad nije otkrio Ajhmanov identitet. Kasnije, on je kindapovan i prebačen u Izrael gde je 1962. ubijen.

Sve ovo se vidi iz dokumenata koje je juče u Vašingtonu objavio Nacionalni Arhiv. Timoti Nejftejli, istoričar na Državnom Univerzetu u Virdžiniji – studirao je ove akte koje čini više od 20 000 stranica.

«Kada je počeo hladni rat, SAD su napustile politiku traganja za nacistima. U ovom, konkretnom slučaju, vlada u Bonu je strahovala da bi Ajhman mogao da optereti Globkea».

Sudeći po informacijama izraelskog istoričara Toma Segeva, lovac na naciste Simon Vizental je još 1954 godine imao neke informacije o tome gde se Ajhman skriva. Segev je za dojče vele naglasio da je veoma moguće da je Vizental još u to vreme informisao Amerikance o mestu boravaka Ajhmana.

I nakon što je Ajhman razotkriven, CIA je vršila pritisak na novinare - kako bi se prećutali detalji koji bi mogli da opterete državnog sekretara Globkea. Tako je magazin Tajm, na insistiranje diekratora CIA-e Alena Dalesa morao da izbaci Globkeovo ime iz jednog članka u kojem je bilo reči o životu Adolfa Ajhmana.

CIA-ini dokumenti koji su sada objavljeni, na osnovu zakona iz 1999. takođe pokazuju da su Amerkanci u hladanom ratu u velikoj meri koristili informacije bivših nacističkih agenata – kako bi špijunirali Sovjetski savez. Tu praksu je istoričar Robert Volf ovako opisao:

«Bez ikakvog skrupula vrbovani su i ogavni karakteri iz krugova bliskih neprijatelju, jer dobri špijuni čiste prošlosti su retkost»

Predstavnici jevrejskih organizacija, kao što je bivša članica kongresa Elizabet Holcman izražavaju negodovanje. CIA, kaže Holcmanova, ne samo da je propustila da da nešto učini, već se ponela sporno u moralnom i u praktičnom smislu.

Izvor

Vezani članci

SAD nisu pomogle hapšenju Ajhmana (7. 6. 2006)

CIA

Zatvori CIA, ipak, postojali u Poljskoj i Rumuniji (7. 6. 2006)

Tajni zatvori CIA i u Bosni i Hercegovini (12. 4. 2006)

CIA koristila i Ćilipe? (6. 4. 2006)

Potpuna militarizacija američkih tajnih službi (8. 5. 2006)

Amerika ima sto hiljada špijuna (22. 4. 2006)

Khaled El-Masri - otet i 5 meseci mučen od strane CIA-e (11. 4. 2006)

Amnesty: SAD tajno prevozio osumnjičene za terorizam (5. 4. 2006)

Raskrinkano 2600 agenata CIA-e (14. 3. 2006)

CIA rešeta osnovnoškolca (4. 2. 2006)

Tajni zatvori u Rumuniji? (10. 1. 2006)

2005

Tvrdnje o tajnim letovima CIA-e 'verodostojne' (13. 12. 2005)

CIA-ini zatvori u europi zatvoreni u studenome (6. 12. 2005)

CIA je imala "slobodan pristup" britanskim vojnim uzletištima (4. 12. 2005)

Više od 300 tajnih letova aviona CIA (1. 12. 2005)

Tajni zatvori CIA u istočnoj Evropi (3. 11. 2005)