15. jula 2006. godine, CNT, španska sekcija MUR (Međunarodno udruženje radnika i radnica) će održati veliki međunarodni protest u Barseloni u znak podrške štrajku radnika Merkadone koji traje skoro sto dana.

Donosimo prevod intervjua sa Hoze Uribeom, sekretarom CNT-a u Merkadoni:

Glavni razlog štrajka je zahtev za ponovno zapošljavanje drugih radnika koje je Merkadona otpustila, kao i ukudanje kazne kojom su kaznili i mene - nekoliko dana neplaćene suspenzije sa posla. Korporacija je saznala za naše sindikalne aktivnosti i ovako je reagovala. Bilo kako bilo, ovo je kap koja je prelila čašu. To svakako ne znači da je ovo jedini razlog, niti da je ovo najvažniji razlog. Zapravo, mi smo počeli sa našim sindikalinim aktivnostima i pre nego što su radnici otpušteni. Borili smo se protiv svakodnevnih maltretiranja radnika u Merkadoni već duže vreme. Takođe, zahtevamo bezbedne i higijenske uslove rada, jer radimo sa dosta robe, istovarujemo kutije, spremamo narudžbine, itd. Jedan radnik koji štrajkuje može da pripremi i istovari dve tone robe u Merkadoni dnevno – zato su nam potrebni bezbedni i higijenski uslovi rada. Mi nemamo ni jedno, ni drugo – nemamo čak ni sanitarne knjižice. U ovakvim uslovima možeš da pogineš u bilo kom trenutku. Takođe, zahtevamo plaćenu pauzu za ručak od pola sata. Merkadona ne plaća pauze – čak ni one za ručak (ovakav dogovor je potpisao žuti socijalistički sindikat UGT).

Kakav je stav korporacije?

Čak i pre početka štrajka, doveli su pun autobus štrajkbrehera – i nastavili su s tim od onda. To je interesantno, zato što je prvih dana bilo puno radnika koji su podržavali štrajk – uskoro ih je ostalo samo 20 – koliko ih ima i sad. Ali štrajkbreheri su nastavili da rade, oko 100 njih otprilike. U međuvremenu Merkadona je smanjila nivo proizvodnje, jer ako ga održe visokim kao što je bio pre nego što smo počeli da štrajkujemo, drugi radnici će se opet priključiti štrajku. U svakom slučaju, Merkadona izrabljuje i štrajkbrehere, jer se štrajk odužio, i Merkadoni je skupo da izdržava štrajkbrehere u hotelima od 4 zvezdice, da im plaća iznajmljena kola i dodaje ekstra novac zato što ne štrajkuju. Kako god, ovi besramni štrajkbreheri su lenji, i ne mogu da izdrže mesec dana na poslu koji mi radimo godinama. Merkadona dovodi još štrajkbrehera i čak zapošljava novo osoblje.

Merkadonin stav je represivan, zastrašuju nas i maltretiraju. Pokušali su da nas ucene i podmite - insinuirajući deportaciju uglavnom latino-američkih štrajkača, i slične stvari. Pre neki dan, neko je poslao dva čoveka koji su navodno policajci u moju kuću – bio sam sa ćerkom i ženom - kada su mi rekli da hoće da porazgovaraju sa mnom. Znali su da sam predstavnik za štampu u sindikatu, i kada smo seli da pričamo pretili su nam deportacijom i “ozbiljnim posledicama”.

Kako to da vas je bilo tako puno na početku, a sada vas ima tako malo?

Glavni razlog za to je pritisak kompanije. Mislimo da je Merkadona čak dovela psihologe da ubede radnike da prestanu sa štrajkom. Prvi dan su doveli obezbeđenje sa mnogo automobila da čuvaju sve (čak i autobusi koji voze radnike u Merkadonu – nekoliko na dan – voze i obezbeđenje). Doveli su i šefove odasvud i izrabljivače koji ne oklevaju da upotrebe bilo koji način da spreče radnike da štrajkuju. Zbog ovakvog okruženja, broj štrajkača se znatno smanjio. Ali svejedno, mi preostali nismo više istraumirani opadanjem broja štrajkača – jer da ima dvesta radnika koji štrajkuju, Merkadona bi dovela još 200 štrajkbrehera. V Vreme koje je potrebno da tužbe koje smo podneli budu rešene – čak i teške optužbe – bi produžilo štrajk za još dosta nedelja sa puno radnika bez primanja; nismo veoma entuzijastični po pitanju ideje da se ljudi fokusiraju na solidarnost sa radnicima ako im je jedini motiv da odu na štrajk, da ga podrže da bi na kraju meseca dobili novac za to.
Ovde je potrebno da se štrajkuje srcem - u svakom drugom slučaju možeš se vratiti na posao. Nećemo pregovarati o uslovima rada bilo koga ko ne podrži štrajk do njegovih krajnjih konsekvecni.

Da li ste pokušali da nekim zakonskim putem rešite pitanje štrajkbrehera?

Da, pokušavamo, ali Merkadona ne dozvoljava štrajkačkom odboru da uđe u radničku zonu. Podnosimo različite tužbe i žalbe.

Kakvu ste podršku dobili do sad?

Pored sindikata povezanih sa MUR-om, dobili smo podršku od otpuštenih radnika iz SEAT-a (automobilska korporacija). Skoro su nas zvali na jedan njihov zbor. Takođe smo dobili podršku od nekih malih levičarskih kolektiva koji su bili zainteresovani za intervjue sa nama. Toliko o tome. Imamo i podršku anarhističkih udruženja i kolektiva u Barseloni. I, kao u svim štrajkovima, od mnogo ljudi iz Barselone, koji su svedoci našeg štrajka. Nismo dobili podršku drugih sindikata – naravno, CC.OO. i UGT sindikati – nećemo da imam ništa s njima, oni su gomila izrabljivača koji su upoznati sa izrabljivanje imigranata, no ne radne ništa povodom toga. UGT je u korporacijskom komitetu barselonske Merkadone, i svedočili su na suđenju dvojci otpuštena drugova.

Pošto su mnogi od nas iz Latinske Amerike, prošli smo kroz mnoge socijalne konflikte; sa žutim sindikatima, ratovima, itd. – prva stvar koju smo uradili kad smo došli u Barselonu bilo je pridruživanje široko poznatim sindikatima koji su prijateljski okrenuti ka gazdama. Srećom, uspeli smo da održimo izvestan nivo organizovanosti među nama samima, i to je ono što je štrajk protiv Merkadone učinilo mogućim – da je bilo do UGT-a i CCOO-a, do sad bismo svi bili otpušteni. CCOO jedino brine o sindikalnim izborima – a niko od nas ne želi to. Ovde verujemo da smo svi glavni i da nam ne trebaju vođe – moramo da radimo i odlučujemo o svemu zajedno, na sindikalnim zborovima.

Da li očekujete dobre rezultate od zakonskih ustanova što se tiče otpuštanja, štrajkbrehera, sankcija itd.?

Ne. Generalitet, katalonska vlada, je protiv nas. Ne žele da štrajkujemo i bez ikakvih argumenata proglasili su sve štrajkove nelegalnim. Odlučili su da naši protesti moraju da se vode na trotoaru, a naša žalba na tu presudu je odbijena.

Ispada da nemamo prava na štrajk i da oni mogu smatrati to kršenjem zakona bez ikakvih argumenata. Ovakvo ponašanje lokalne vlade nas provocira da iznesemo problem pred ustavni sud – koji će možda jednog dana podsetiti ove partije na njihov prezir prema ljudima – ali dok to dođe do suda trebaće nam godine.

Što se tužbi za otpuštanja tiče, nemamo nikakvu nadu. Biće odbijene, i moraćemo da se žalimo Višem sudu – tamo imamo nade, ali sada ćemo pobediti direktnom akcijom, štrajkom. Vidimo kako moć biznisa dolazi iz svakog ugla – naši štrajkovi su proglašeni nelegalnim, a većina presuda su nenormalne. Takođe, žandarmerija čuva Merkadonu kada radnici štrajkuju – i postoje mnoge sile koje sprečavaju štrajkače da uspeju. Ako pokušate da razumno pričate s njima najbolje sto može da se desi je da vas odgurnu. Mi koji štrajkujemo znamo da je jedina stvar na koju možemo da računamo naš sopstveni rad i solidarnost u sindikatu i sa drugim organizacijama i ljudima.

Kako vidite budućnost ove borbe?

Za vreme štrajka budućnost uvek deluje neizvesno. Konsultovali smo se sa drugim radnicima iz CNT-a koji su prošli kroz druge duge štrajkove (kao što su štrajkovi u AUSSA-i ili Tomaresu) i istina je da dok su oni štrajkovali isto tako nisu videli svetlo na kraju tunela. Očigledno je, korporacije neće da popuste ni inč – ali vreme i upornost nam daju nadu da ćemo jednog dana pobediti.

Želite li da dodate još nešto?

Želim da vam se zahvalim u ime svih nas koji štrajkujemo, i da pozovem na borbu sve one koji su protiv kapitalizma. Morate da shvatite da je ova korporacija, Merkadona, izrabljivač, baš kao i Corte Ingels ili bilo koja druga velika firma sa dobro poznatom anti-sindikalnom reputacijom.

Ovo je borba protiv kapitalizma – morate doći na front i podržati radnike koji štrajkuju – morate učiniti njihovu bitku svojom bitkom, njihov štrajk svojim štrajkom. Uzmite u obzir da na našoj strani nije ništa osim ljudske solidarnosti. Sve drugo je protiv nas – političari, lokalne i državne vlade, policija, žuti sindikati, i masovni mediji. Moramo da se udružimo u solidarnosti – mnogi od nas imaju različita ubeđenja i verovanja, od ljudi koji ne veruju ni u šta do hrišćana i anarhista i drugih levičara, ali delimo verovanje da moramo promeniti stvari i ne smemo razmišljati drugačije – ova borba je dnevna bitka radničke klase – savršen primer onoga što se dešava u ogromnim kompanijama – užasno eksploatisanje. Uvek postoji strah i veoma malom broj slučajeva je bilo moguće organizovati radnike u velikim korporacijama – zato, uvek kad postoji borba protiv ovih čudovišta, moramo je podržati kao primer svim radnicima.

---

Našim drugovima u Merkadoni je potreban novac da bi izdržavali svoje familije VEOMA HITNO! Treba im 18.000 evra mesečno da bi nastavili sa štrajkom koji će biti dug i naporan.

Bankovni podaci za slanje donacija su sledeći:

Španija: 2100 (La Caixa) - 1183 - 35 - 0100505773
Evropa: IBAN: ES08 2100 1183 3501 0050 5773
Ostatak sveta: BIC (Swift): CAIXESBBXXX 2100 1183 3501 0050 5773

---

CNT-AIT Barcelona
Plç. Duc de Medinacelli 6, Entr. 1ª
E- 08002
BARCELONA
(Španija/España)

Tel/Fax: (0034) 93 317 05 47
http://barcelona.cnt.es

Galerija fotografija

---

Vezani članci

Španija: Dva meseca štrajka radnika supermarketa Merkadona (22. 5. 2006)

Španija: Štrajk u supermarketu u Barseloni ulazi u drugi mesec! (21. 4. 2006)