Anarhosindikalistička inicijativa poziva javnost da se uključi u inicijativu za sprečavanje gašenja dečije kulturne ustanove „Dnevne sobe vila i vilenjaka“.

Već sedam godina traje montirani sudski proces protiv grupe mladih ljudi optuženih da su napali ambasadu Grčke u Beogradu.

Radništvo Srbije nalazi se u nepodnošljivoj situaciji gladi, bede i besparice, prouzrokovanoj neoliberalnim kapitalizmom i njegovim najznačajnijim čuvarima, lopovskoj anti-narodnoj eliti - političarima. Ova činjenica je u Srbiji potvrđena kroz sve pređašnje vlasti kao i ovu sadašnju, svi ti pre izbora „neukaljani dobročinitelji“ po dolasku na pozicije moći pretvarali su se u grobare socijalnih prava radničke klase i verne sluge kapitala. Sada ih možemo deliti samo po metodama kojima se žele dokopati svojih klasnih interesa. Postoje oni koji svoju neupitnu lojalnost kapitalu ne skrivaju od javnosti kao i oni koji smatraju da će radništvom lakše manipulisati ako zauzmu konfuzne i naizgled neodređene a zapravo desničarske ideološke pozicije.

Anarhosindikalistička inicijativa (ASI) negira i najoštrije osuđuje laži koje su objavljene u članku ,,Ubijanje Vučića" u dnevnom listu ,,Informer" od 9. juna 2016. godine, koje su ponovljene istog dana u jutarnjem programu televizije Pink od strane urednika tog lista, Vučićević Dragana.

Dočekujemo još jedan 1. maj, dan radničke borbe u sivilu kapitalizma i opšte društvene apatije. Pre samo nekoliko dana u Srbiji su održani izbori na svim nivoima, izbori koji naravno ništa suštinski ne menjaju već služe isključivo radi preraspodele političkih i ekonomskih interesa unutar vladajuće klase.

Radnička klasa Srbije nalazi se u nepodnošljivoj situaciji gladi, bede i besparice. No, čitav ovaj niz poniženja se sada nastavlja i uvećava u novoj izbornoj farsi, te prividu mogućih promena i društvenog boljitka kojim vladajuća klasa misli da nas zaslepi. Ovi izbori ni po čemu se ne razlikuju od ijednih prethodnih, oni prosto označavaju period pregrupisavanja unutar vladajuće klase, te personalnu izmenu državnih čelnika. Radništvo biva naterano da „svojim glasom“ da legitimitet toj basnoslovno skupoj laži, a sve u interesa svojih vladara.

Prenosimo vam tekst „Zašto ne glasamo“ italijanskog anarhiste Paskvala Binacija, u kojem je na jednostavan, razumljiv i konkretan način objašnjena anarhistička antiparlamentarna pozicija.

Zašto ne glasamo

Već smo nekoliko puta, što na našim predavanjima, što u novinama i pamfletima, odgovarali i dokazivali do iznemoglosti zašto mi anarhisti ne bi trebalo da budemo ni birači niti zastupnici. Uprkos tome, stare predrasude kojima se mažu oči velikog dela radnika, što je podlo umeće politikanata svih vrsta, uvek nas prisiljavaju da se branimo od napada, ponekad bezazlenih, a ponekad malodušnih i beznačajnih. Na taj način, istraživanjima zavedenih ljudi spletkara, žele umanjivati našu propagandu kako se izborno stado ne bi otelo njihovoj kontroli, jer im je potrebno da bi se popeli širokim i raskošnim stepenicama moći.

U Srbiji 2016. godine položaj žena je, uprkos deklarativnoj jednakosti polova, katastrofalan. Žene su plaćene drastično manje od muškaraca za obavljanje istih poslova, gazde ih ponižavaju još više nego muškarce, postavljaju im se nemogući uslovi rada, a nasilje nad ženama se ne smanjuje, već se povećava. Prema statističkim podacima za 2015. godinu, satnica je ženama 16,4% manje plaćena nego muškarcima - Svetski ekomonski forum tvrdi da će biti potrebno još 118 godina do izjednačenja plata na globalnom nivou, dok je naš Zavod za statistiku utvrdio da su žene plaćene u proseku 11% manje u odnosu na muškarce, za obavljanje istih poslova. Mnogi poslodavci zahtevaju od svojih radnica garanciju da neće ostati u drugom stanju određen broj godina, zarad poslovne efikasnosti. Slično je i sa penzijama, one su 39% manje za žene nego za muškarce. Pored ekonomskih nejednakosti, potrebno je navesti da su žene mnogo češće žrtve nasilja, u proseku svaka treća žena je žrtva fizičkog napada ili seksualne zloupotrebe: patrijarhalno društvo stavilo je zakon u službu muškaraca koji neretko koriste to što su žene uglavnom fizički slabije ne bi li potvrdili svoju dominaciju u društvenim okvirima.

Proteklih nedelja po medijima se konstantno pominje NATO i skupštinsko usvajanje Zakona o potvrđivanju sporazuma između Srbije i NATO-a. Ovim sporazumom NATO vojnici i osoblje oslobođeni su poreza, dobili su diplomatski status, kao i brojne druge povlastice. Međutim, ovaj sporazum uopšte nije nešto što je naprasno nastalo, već je u pitanju zakon o potvrđivanju skandaloznog sporazuma koji je potpisan još 2006. godine za vreme vlade DSS-a, koju su podržavale i Dveri.

Pismo anarhiste Nikosa Maziotisa, pripadnika urbano-gerilske grupe Revolucionarna borba, koga grčka država trenutno drži zarobljenog, sudeći mu zbog aktivnosti RB.

Sirizina vlada je u stanju raspada. Grčki izostanak vraćanja tranše duga i njen izlazak iz Evrozone, po izboru poverilaca, proces je koji je počeo 2010. godine i trenutno označava početak kraja Sirizine vlade. Implementacija memoranduma iz 2010. je bila jedna faza u procesu postepenog bankrota koji je nadnacionalna ekonomska elita izabrala kako bi osigurala održivost evra i odsekla jednu članicu, koja je zbog dužničke krize postala gangrenozna, i koja se stoga mora odstraniti. U suštini, bankrot Grčke je oduvek, od strane nadnacionalne ekonomske elite, bio posmatran kao preduslov za njen spas, čak i bez kršenja obaveza države prema poveriocima, nešto što je osigurano ulaskom države u nadležnost MMF-a, ECB-a i Evropske komisije. Od 2009. Grčka je već bila bankrotirana država i to je nešto što je bilo poznato i tadašnjoj vladi Jorgosa Papandreua, kao i Evropskoj uniji. Nadnacionalna ekonomska elita je od 2010. upražnjavala taktiku postepenog bankrota Grčke kako bi sačuvala interese poverilaca, tadašnjih vlasnika grčkih obveznica, francuskih, nemačkih, britanskih i američkih banaka.

Zakon o izmenama i dopunama komunalne policije nije ništa drugo do nova batina u ruci vlastodržačkog represivnog sistema kojim se dozvoljava još veći teror i pljačka,pogotovo siromašnog dela stanovništva.

Tokom današnjeg dana službenici Bezbednosno-informativne agencije (BIA) priveli su na saslušanje u svojim prostorijama na Novom Beogradu člana Anarhosindikalističke inicijative (ASI), R. T.

Još jedan 8. mart u Srbiji dočekuje se uz nebrojene statističke podatke u vezi sa diskriminacijom žena i njihovom podređenom položaju u društvu. Državne institucije i nevladin sektor sa “popovskim zgražavanjem” govore o ovom problemu svake godine. Ipak, kada se na kraju dana svedu rezultati, položaj radnica se ne popravlja, štaviše, sve je lošiji!

Obaveštavamo vas da će Mira Bogdanović, autorka knjige Konstante konvertitstva, objavljene u našoj ediciji Demarkacije krajem prošle godine, gostovati na štandu Centra za liberterske studije (CLS) na ovogodišnjem Sajmu knjiga. 59. Međunarodni beogradski sajam knjiga se održava od 26. oktobra do 2. novembra, a Mira Bogdanović će se sa zainteresovanima susretati na štandu CLS-a u subotu, 1. novembra, od 16 časova.

Obaveštavamo vas da će se Centar za liberterske studije (CLS), istraživačko-izdavačko telo Anarhosindikalističke inicijative (ASI), i ove godine, deseti put za redom, predstaviti čitaocima na najvećem balkanskom sajmu knjiga.

Položaj LGBT ljudi u Srbiji je veoma loš. Konzervativnost je veoma izražena, negativni stereotipi o homoseksualnoj populaciji su deo vladajućeg mišljenja, a većina stanovništva i dalje pogrešno smatra da je homoseksualnost bolest.

Pozivamo stanovnike na organizovani otpor privatizaciji javnog prevoza u Beogradu. Jedino organizovanjem na širem nivou, stanovnici Beograda mogu da se izbore protiv neoliberalne politike privatizovanja javnih dobara i jasno pokažu potrebu za besplatnim javnim prevozom, važnim elementom za ostvarivanje prava na slobodno kretanje.

Uoči protesta protiv novog Zakona o radu, koji su režimski sindikati tako bedno organizovali, direktori javnih preduzeća na jugu Srbije, partijski kadrovi, aktivno su vodili kampanju za Zakon i nastojali da na svaki način spreče radnike da dođu u Beograd.

Dva žuta sindikata koje država priznaje kao reprezentativne, SSSS i UGS Nezavisnost, najavili su za četvrtak 17. juli prvi generalni štrajk u Srbiji još od oktobra 2000. godine. Vođstvo ovih sindikata je najavilo da će generalni štrajk trajati do povlačenja predloga Zakona o radu i Zakona o PIO. Protest koji je prošetao i izmorio više hiljada okupljenih radnika, nakon praznih govora sindikalnih birokrata, završio se bez ikakvog rezultata ili plana daljih aktivnosti. Navedeni zakoni su u međuvremenu usvojeni. U sredu, 23. jula, žuti sindikati su i formalno povukli odluku o stupanju u generalni štrajk.

Anarhosindikalistička inicijativa (ASI), sekcija Međunarodnog udruženja radnika i radnica u Srbiji, najoštrije osuđuje objavljivanje poziva na linč i skarednih laži na naslovnoj strani i u tekstu objavljenom u žutim novinama rečitog naziva „Informer“, u Beogradu 17. jula ove godine.